ODRŽANA KONFERENCIJA VRŠNJAČKO DIGITALNO NASILJE: Dačić: Više su nego zabrinjavajući podaci o nasilju na internetu

European Communication Centar i Udruženje građana Amikus, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja danas je u Narodnoj skupštini organizovala Кonferenciju “VRŠNJACКO DIGITALNO NASILJE: КAКO MU STATI NA PUT ?”, sa ciljem da se, pre svega, ugrožene kategorije ali i odrasli iz njihovog okruženja, kao i nadležne institucije i celo društvo upoznaju sa problemom elektronskog nasilja.

Dačić je u Skupštini Srbije otvarajući konferenciju "Vršnjačko digitalno nasilje - kako mu stati na put?" izjavio da je zaštita dece i njihova bezbednost jedan od prioriteta i u radu Vlade koja ima svoj Savet za prava deteta, a da se time bavi i u Narodna skupština, pre svega kroz Odbor kojim predsedava.

- Tu je i čitav niz drugih vladinih i parlamentarnih radnih tela, koji svi zajedno sinhronizovano rade na programima i na merama za zaštitu naše dece od digitalnog nasilja. Tu su i nove kampanje, servisi za podršku žrtvama nasilja, mnoge akcije kojima skrećemo pažnju na ovaj problem i nudimo podršku. Tu su naravno i akcije naših organa unutrašnjih poslova i pravosuđa na otkrivanju i suzbijanju svih vidova digitalnog nasilja, a naročito dečije pornografije - naveo je Dačić.

Ružić: Decu kroz obrazovni sistem od prvog razreda učimo digitalnoj pismenosti

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružićistakao je da naš obrazovni sistem ima izgrađene mehanizme za zaštitu dece i učenika od svih oblika nasilja i diskriminacije.

- Pored uređenih procedura postupanja u situacijama nasilja, posebnu pažnju poklanjamo prevenciji i razvijanju digitalnih kompetencija kod učenika. Kroz obrazovni sistem učenici u Srbiji od prvog razreda upoznaju sa osnovama digitalne pismenosti. Kako bi pristup ovom pitanju bio još obuhvatniji, a saradnja među sektorima još čvršća, pokrenuta je i Nacionalna platforma „Čuvam te“. Platforma ima informativnu i edukativnu funkciju i na pristupačan način obezbeđuje dostupnost sadržaja koji su posebno prilagođeni roditeljima, učenicima i zaposlenima u obrazovanju – istakao je on.

Prvi panel, koji je moderirala novinarka Nada Gogić, bio je posvećen rizicima, prevenciji i mehanizmima suočavanja s problemom digitalnog nasilja.

Milja Krivokuća, članica grupe Ministarstva prosvete za prevenciju nasilja, istakla je da je digitalno nasilje u porastu u odnosu na prrethodne, ali da ono nije dominantno u odnosu na druge oblike nasilje, te da se najčešće susreće kombinovano nasilje.

- Praćenje ovog problema nama je jako važno, jer tako možemo blagovrmeno da ga intervenišemo. Važno nam je da svaku situaciju shvatimo ozbiljno, bez obzira kako je ona predstavljena. Naš cilj je da decu naučimo da tehnologuju koriste na pravi način, u nekom konstrukivnom smislu za učenje, razvijanje interesovanja, veština – navela je ona.

Govoreći o nacionalnoj platformi za prevenciju nasilja u koju su uključena I deca - “Čuvam te”, Krivokuća je navela da je do sada obuci pristupilo 23.000 nastavnika I oko 3.000 roditelja.

Tatjana Đurašković, glavni inspektor službe VTK MUP RS podsetila je da se akcija Armagedon sprovodi od 2010. Godine.

- Do sada je podneto skoro 500 krivičnih prijava protiv 400 lica zbog izvršenja 663 krivičnih dela protiv polne slobode na štetu maloletnih lica. Samo tokom prošle godine bilo je 135 krivičnih prijava, a tokom ove do sada 50. U porastu je broj I krivičnih dela I izvršioca krivičnih dela – istakla je ona.

Odgovarajući na pitanje gde njaviše vrebaju predatori, na kojim društvenim mrežama, Đurašković je precizirala da deca najviše koriste Tik tok.

- Međutim, najviše uznemiravanja ima na Instragramu I na Vajberu.

O bezbednosti na internetu od najranijeg izrasta

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, istakla je na početku dve veoma važne poruke:

- Prva da je svaki učenik osnovne škole doživeo neki oblik digitalnog nasilja i druga da je zloupotreba maloletnka na internetu u porastu. Zbog toga je ovo problem koji se tiče svih članova društva, a kako nam statistika ne ide u prilog, svi treba da ase više trudimo I borimo protiv ovog problema, a najpre porodica. Deca od nas uče. Prvog puta kada deci damo telefon, tog trenutka kreće priča o bezbednosti na internetu, koliko god godina da imaju. Jedna od prvih životnih lekcija koju smo naučili jeste “nemoj da pričaš sa nepoznatim osobama”, pa hajde da oo proširimo i na vrtueleni svet, jer naša deca rastu i sazrevaju u digitalnom dobu. Zato je važna poruka da ne komuniciraju sa nepoznatima na internetu i društvenim mrežama. Ta prva pravila o korišćenju interneta, koji je fenomenalna stvar, deca treba da čuju od nas, jer mi smo ta prva barijera od opasnosti - navela je ona.

Saša Živanović, načelnik službe VTK MUP u penziji, naveo je da bezbednost nije opciona, već obavezna.

- U bezbednost mora da se ulaže pre svega kroz edukaciju. Moramo da shvtimo da mi danas živimo na dve platforme – jedna je planeta Zemlja, a druga je sajber prostor koji sačinjavaju računari, računarske mreže, drugi uređaji i ljudi. Danas sajber prostor koristi 5,25 milijarde ljudi. Zapitajte se da i su svi oni dobri i žele dobro našoj deci. Deca su danas suočena sa velikim izazovima. Pogotovu je velika opasnost od pedofilije, jer je ta granica danas mnogo niža – upozorio je Živanović i naglasio da u digitialnom prosotru postoji fizčko zlostavljanje koje može iz viruelnog prostora da pređe u realni prostor i to ne mora da podrazumeva da je neko dete dobilo udaraac, šamar, ujed, nego se to odnosi I na bol u stomaku, glavobolju.

- Postoji i emocionalno zlostavljanje, seksualno zlostavljanje, ekonomsko zlostavljanje gde se od deteta nešto vredno iznuđuje, i jedno o kome se malo govori, a to je kulturološko nasilje – kaže on.

Sajber prostor koristi 5,25 čak milijarde ljudi, nisu svi dobronamerni!

Živanović je naglasio da su osnov svega “porodica i poverenje”.

- Ako ta dva faktora dobijemo, mi smo pobedili.

On je naglasio da Fejsbuk ima 3 milijarde korisnika, a Tik Tok, 1,5 milijardu.

- U svakoj sekundi 750.000 predatora se nalazi na mrežama. Svaka mrreža ima nekog ko će da je zloupotrebi – upozorio je on.

Ana Mirković, psiholog & konsultant u Digital Communications Institute, svaki roditelj koji čuje, razume i brine o svom detetu zna da postoji 1.000 nekih indikatora -fizičkih, psihosomatskih elemenata ponašanja na osnovu kojih mi znamo kako je naše dete I da li ima neki problem.

- Svaki roditelj kada čuje preko telefona “halo” svog deteta, zna da li je ono imalo težak dan, da li ga je neko prozivao, kako je prošao na nekom testu iz fizike, na osnovu toga kako mu dete bulazi ili izlazi iz kuće da li je dete unelo problem u kući ili je iz kuće izašlo sa problemom. Mi znamo kada nam deca spavaju ili ne, kada se desi neki poremećaj u ishrani, u ponašanju. Neka deca odjednom ostavljau telefon po strain, jer je u digalnom svetu taj zlostavljač u tom malom aparatu, u džepu, rancu, ispod jastuka. Dovoljno je samo da postavimo pitanje detetu - kakav je bio dan, šta se dešava, jeste li imali test, jesi li pomogao nekome ili neko tebi? Kroz komunikaciju mi dolazimo do podataka - smatra Mirkovićeva i ističe da deca, zapravo, traže pomoć.

- Postavite im pitanje, neka komunikacija krene od nas – savetuje ona.

Mirkovićeva je podvukla da je “digitalni prostor samo učinio nasilje vidljivijim”.

- Ako hoćemo da preveniramo bilo koji oblik nasilja, važno je da roditelji razviju 4 veštine kod deteta: Prva je empatija koja se razvija kada detetu pričate price. Druga je tolerancija, da bude spremno da prihvati različitost. Treća je samokontrola, da zna da izbroji do 10 pre nego što nešto kaže ili napiše. Konačno, četvrta je samoaktuelizacija. Super heroji novog doba su deca koja staju u zaštitu žrtve. Super heroji reaguju na nasilje I nikada se ne prave da ono ne postoji - kaže ona.

Dete žrtva nasilja se prvo poverava vršnjaku, roditelji tek na 4. mestu

Kada je reč o tome kome će se deca poveriti ako se nađu u problemu i budu žrtva digitalnog nasilja, stučnjaci su saglasni da roditelj najčešće nije prva osoba kojoj će se dete obratiti. Čak, prema rezultatima jednog istraživanja, tek svako deseto dete će reći roditeljima da je žrtva maltretiranja.

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, ističe da su kada je o tome reč, roditelji tek na 4 mestu.

- Deca se najpre poveravaju svojim svojim vršnjacima, na drugom mestu je osoba u koju imamuj poverenje, ali nije roditelj, a na 3. i 4. su nastavnik, odnosno roditelj.

Govoreći o digitalnom nasilju, Živanovićje naglasio i prisustvo osvetničke pornografije, kao I hakovanje profila.

- Postoje tehnike putem kojih se obavlja istaživanje o žrtvi, praktično njeno profilisanje, šta je pisao, gde živi, ko su mu prijatelji. Negde oko 99 odsto dece koja koriste internet I mreže bilo je izloženo digitalnom nasilju, možda nisu bili direktna žrtva, ali su čitali, gledali nasilje i ćutali, i bili izloženi sekundarnoj viktimizaciji. Obično takvo dete pomisli da i ono može biti žrtva i da mu je bolje da i ono napada nekoga, nego da samo bude napadnuto.

Tatjana Đurašković navela je da je pre nekoliko godina najzastupljenija mreža bila Fejsbuk, ali da se to promenilo.

- Roditelji nisu dovoljno edukovani. Oni su uglavnom I dalje korisnici Fejsbuka, tu su krenuli, tu su I ostali, neki su se eventualno “preselili” na Instragram, dok su deca otišla mnogo dalje u korišćenju društvenih mreža, pa koriste Tik Tok, Snep čet, I druge. Kada je reč o profile pedofila tu pravila nema, jer je jako veliki broj tih slučajeva. U poslednjoj akciji Armagedon najmlađi izvrilac imao je 22 godine, a najstariji 82 godine. Međutim, sve je više onih koji u svom radu imaju neke dodirne tačke sa decom. Ne moraju to da budu zaposleni u prosveti, nastavnici i učitelji, tu su i ljudi iz sportskih klubova ili rade one psolove oji sun a drugi način da decom, pozorište na primer. Ali, moram da naglasim da apsolutno ne postoji profil predatora – istakla je ona, i upozorila da žrtva može da postane svako dete.

Prva linija odbrane od vršnjačkog nasilja

Drugi panel nosi naziv Prva linija odbrane od vršnjačkog nasilja gde je moderatorka Ivana Milenković naglasila koliko su i mediji i svi činioci u odlučivanju važni da bi se o ovoj temi što više govorilo.

Saša Stojanović, pomoćnik ministra za digitalizaciju u prosveti i nauci istakao je da smo svedoci konkretnih opasnosti koji vrebaju na digitalu.

- Rekao bih da najveća opasnost vreba u neznanju i neiskustvu. Uz određeno obrazovanje i edukaciju možemo da dođemo do rešavanja određenih problema i onome što su nam digitalni mediji doneli. Ali naravno digitalni mediji imaju puno dobrih strana jako puno su nam doneli i olakšali, ali moramo da upozorimo na opsanosti koji vrebaju. MI kroz predmet „Digitalni svet“ pokušavamo da naučimo nove generacije šta je to loše što može da im se desi kada koriste digitalne tehnologije, kako mogu da ih iskoriste za nešto dobro, kako da upravljaju njima i izbegnu loše posledice pogrešnog postupanja koje su činile prethodne generacije – naglasio je Stojanović.

Veliša Joksimovič, načelnik školske uprave Požarevac je istakao da zloupotreba interneta je evidentna i činjenica je da ih je sve više.

- Mi jednostavno moramo da uloživo više snage i energije u obrazovanje naše dece. Ono [to je klju;no je rad sa roditeljima i to pre svega na prevenciji. Nažalost za vreme pandemije nastava je bila ili on line ili kombinovana, akorišćenje intereneta je bilo višestruko – naglasio je.

Svetlana Šlapak Sumi – Svi smo heroji svojih života. Uspela sam da se izborim sa nasiljem koje sam trpela

Svetlana Šlapak, influenser sa nadinkom Sumi ispričala svoja iskustva sa elektronskih i psihičkim nasiljem koje je trpela tokom školovanja i nakon što je postala influenser i koje traje i danas.

- Svi smo heroji svojih zivota, nagasila je. Svi treba da se podržavamo, da širimo pozitivnu energiju. Svi koji misle da ne mogu da se izborimo, kažem im i poručujem „da možemo“ i snovi nisu uvek samo snovi, nekad se oni i ostvaruju. Borila sam se sa depresijom zbog nasilja koje sam preživaljavala, ali bitno naći osobu kojoj verujete i koji vas razume. Ko je prosao slične stvari, treba da počnete da pričate, da se otvarate i tako možete da se izborite i prevaziđite takvu situaciju – iskreno je pričala o svim stvarima sa kojima se suočavala,.

Ljubica Bogetić, psihoterapeut EOS centra istakla je da nije rešenje zabraniti potpuno korišćenje društvenih mreža ili digitalnih tehnologija deci te da to može biti kratkotrajno produktivno.

- Mnogo je važnije ono što predmet Digitalni svet uči nove generacije- a to je kako da upotrebljavaju te tehnologije za svoju korist a da ne izazovu štetu. Neke statistike kažu da je maksimum koji bi trebalo dozvoliti deci boravak na internetu trećina slobodnog vremena, ali je naglasila i da je taj pojam prilično širok i razlikuje se u zavisnosti od toga je li vikend, radni dan, od okruženja itd. Suština je da internet ne sme zameni interakciju uživo sa vršnjacima, što se često dešavalo tokom korona pandemije i rezultiralo porastom elektronskog nasilja.

Konferenciju su organizovali European Communication Center i Udruzenje Amikus u sklopu istoimenog projekta. Institucionalni pokrovitelji dogadjaja su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Narodna Skupština RS, a prijatelji konferencije Unicef Srbija, MPC properties i United Influencers.

Kurir.rs