U dvorištu OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu prvo su zaposleni uspeli da bezbedno uhvate jednog smuka i stave u džak dok su čekali Zoo-higijenu. A onda su primetili da je drugi na drvetu

U beogradskom naselju Mirijevo u petak se desila neobična scena!

U dvorište Osnovne škole "Pavle Savić" zalutala su dva smuka, a u akciji hvatanja zmija učestvovao je i direktor škole Milan Krstić, dok su uzbuđeni đaci znatiželjno gledali i navijali!

milan-krstic.jpg
Foto: Printscreen/Youtube/ Ras Televizija

Ova vest se brzo proširila na Fejsbuku. Pozvali smo direktora, koji nam je ispričao da je, kada su ga obavestili da je u dvorištu škole smuk, odmah kontaktirao sa Zoo-higijenom da dođu i odnesu gmizavca.

imgeeb9f79d6b725b0d3aef9440f62c81cav.jpg
Foto: Privatna Arhiva

Ipak, čekajući ih, Krstić je odlučio da sa saradnicima uzme stvar u svoje ruke.

011/329-3099

broj Službe komunalne zoo-higijene "Veterine Beograd", koji možete pozvati ako naiđete na zmiju

- Služba koju smo pozvali je kasnila i, dok su došli, mi smo jednog smuka uhvatili. Koristili smo se štapom, onako po pravilu ga uhvatili blizu glave i ubacili u džak. U ovome su mi pomogli članovi obezbeđenja, pomoćnica direktora, nastavnica biologije, a deca su nas bodrila - ispričao je za Kurir.

img850ea4f0c3fd31134fb3190f5e2059c1v.jpg
Foto: Privatna Arhiva

Kada su iz službe stigli, predali smo im džak sa zmijom kako bi je oni pustili u prirodu. Direktor kaže da mu je tada nastavnica biologije rekla da je verovatno u blizini još jedan smuk, jer se sada često kreću u parovima pošto je sezona parenja.

Kažnjivo zakonom

Ko ubije zmiju, mora da plati

Prema članu 269 Krivičnog zakonika, onaj ko ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kažnjava se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Tako se kazne za ubijanje zmija kreću od 40.000 do 10.0000, zavisno od toga koja je vrsta i koji je njen stepen zaštite. Konkretno, za ubijanje četvoroprugog smuka kazna je 50.000 dinara.

I zaista, neko je primetio da se drugi smuk pojavio na grani obližnjeg drveta. Puzao je ka vrhu. Radnicima službe se usijao telefon od poziva, kaže Krstić za Kurir, i nisu mogli da sačekaju da smuk siđe, pa su otišli na druge hitne intervencije.

- Kako se služba odaljila, taj drugi smuk krenuo je da se spušta niz drvo. Sačekali smo da se siđe na nižu granu, i opet po istom principu sa štapom, na bezbedan način, uhvatili smo ga i ubacili u džak. Samo smo javili nadležnoj službi da mogu da se odmah vrate i da ga odnesu. Dok je naša akcija hvatanja zmije trajala, dečica su znatiželjno gledala šta mi radimo. Iako smo im govorili da idu da se igraju, nisu želeli. Naša akcija bila im je uzbudljivija - rekao je direktor heroj i dodao da su, sve vreme dok su ih deca bodrila u akciji hvatanja životinja, objašnjavali im da ta vrsta zmija nije opasna, da nemaju razloga za strah i da se zmije ne smeju ubijati.

imgc0e003530be591b4b7d03d461b06df17v-1.jpg
Foto: Privatna Arhiva

ČINJENICE O SMUKU

- Smuk je neotrovna zmija

- Telo mu je vitko i dugo, glava je uska, a zenice okrugle

- Može da bude dug i do dva metra

- Smuk je dobar penjač i može se često videti kako se penje po drveću

- Pliva samo ako mora

- Voli da se sunča, ali izbegava visoke temperature

- Mlade jedinke se hrane gušterima

- Bitna su karika u lancu ishrane u prirodi kao konzument, jer je mesojed na čijem su jelovniku većinom miševi i drugi glodari, te tako reguliše njihovu brojnost

- Pare se u maju i junu

Đaci su imali čas iz biologije za pamćenje. Hvatanje zmija u dvorištu škole bila je glavna priča i na Fejsbuk grupi posvećenoj ovom beogradskom naselju. Ljudi su komentarisali da su smukovi bezopasni, da su veoma korisni jer uništavaju pacove, komentarisali su i poduhvat direktora i zaposlenih u školi, kao i to da u Beogradu nema otrovnica, da šarke i poskoci žive u unutrašnjosti Srbije, a da se u prestonici mogu naći smuk i belouška, koji nisu otrovni.

Suzana Trajković

Bonus video:

02:56
Herpetolog objašnjava šta raditi posle ujeda zmije Izvor: Kurir televizija