Oni su ti koji čuvaju nebo i na hektare poljoprivrednih zasada. Protivgradni strelci prethodnih nekoliko dana jedva da su stigli i da spavaju jer su nevreme pratili svaki sa svoje protivgradne stanice pokušavajući da razbiju preteće crne oblake spremne da opustoše njihova, ali i okolna sela.

Andrija Stojadinović tokom najvećih oluja bio je na radnom zadatku i tek danas je, kako kaže, uspeo malo da odmori.

- Za ove moje četiri godine koliko se bavim ovim poslom nisam zapamtio takvo nevreme niti video takve oblake. Za nekoliko sati ispaljen je rekordan broj raketa i odbranili smo meštane od grada koliko je bilo u našoj moći. Nekad tim oblacima ne možemo ništa. Sve vreme smo bili u pripravnosti, jedan dan se desilo da sam čak išao četiri puta na stanicu, iako nismo dejstvovali morali smo biti na licu mesta - rekao je Stojadinović, prenosi RINA.

1654606874rakete1rina.jpg
RINA 

Posao protivgradnog strelca je izuzetno zahtevan, a pre svega odgovoran. Andrija i njegove kolege bez motorole nigde ne kreću, a kad prime poziv u što kraćem roku moraju biti na stanici.

Njegova je broj 103 u selu Pogled kod Arilja, a put koji vodi do nje je makadamski i brdovit, inače služi za izvlačenje drva, što njegovu interveniciju dodatno otežava. Ipak, uvek je u pravo vreme na stanici i nikad se nije desilo da zakasni sa dejstvovanjem.

- Sada imamo još manje vremena da stignemo na stanicu, jer oblaci se brže kreću i mora se brzo reagovati kako ne bi prouzrkovali katastrofu. Kad vas pozovu iz Radarskog centra ostavljate sve, krećete na poziciju i čekate dalja upustva - priča Stojadinović.

1654606913raketa2rina.jpg
RINA 

On dodaje da je sve manje onih koji žele da se bave ovim poslom. Na stanicama širom Srbije sada su mahom penzioneri, a omladina od protivgrandih raketa beži kao đavo od krsta. Kako kaže, obaveza i odgovornost su ogromne, a novčana nadoknada za strelce je jako niska.

- Kada je pre nekoliko godina naše selo ostalo bez strelca niko nije hteo toga da se prihvati. Čak su meštani nudili da međusobno skupe i 100.000 dinara na godišnjem nivou, ali i dalje je bilo uzalud. Tada smo prijatelj i ja, kao predsednik i potpredsednik mesne zajednice, odlučili da postanemo protivgradni strelci jer smo smatrali da je to naša obaveza da zaštitimo meštane i selo. Obojica imamo svoje stalne poslove, ali trudimo se da nekako sve uskladimo i nadležni imaju razumevanja jer se nikad ne zna kad možemo dobiti poziv i otići u stanicu - ističe Stojadinović.

16537508271595850683milovanmarkovicgradfotorina2830x0.jpg
rina.rs 

Protivgradna sezona počela je 15. aprila i traje sve do 15. oktobra, i do tada za ove požrtvovane ljude koji hrabro stoje po kiši i grmljavini dok ispaljuju rakete odmora nema.

(Kurir.rs/ RINA)