Ove godine, tačnije u martu mesecu, navršilo se 50 godina od izbijanja epidemije velikih boginja u tadašnjoj Jugoslaviji. Tog 15. marta 1972. go­dine je u la­bo­ra­to­ri­ji In­sti­tu­ta "Tor­lak” izo­lo­van opa­san vi­rus ve­li­kih bo­gi­nja, ko­ji je od­neo 35 ži­vo­ta i od ko­jeg je obo­le­lo 175 lju­di u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji. Bila je to poslednja epidemija variole vere u Evro­pi.

Prema zvaničnoj verziji, vi­rus je sti­gao u na­šu ze­mlju, ka­da ga je tri­de­set­pe­to­go­di­šnji I­bra­him Ho­ti iz jed­nog se­la kod Ora­hov­ca na Kosovu do­neo iz Ju­žnog Ira­ka. Sma­tra se da je za­ra­zio sed­mo­ro ro­đa­ka i još če­tvo­ro lju­di na pi­ja­ci, a pret­po­sta­vlja se da je po­čeo da se ši­ri br­zi­nom mu­nje ka­da ga je do­bio La­tif Mum­džić, uči­telj iz jed­nog se­la kod Tu­ti­na, ko­ji se za­ra­zio ta­ko što je s Ho­ti­jem bio u istom auto­bu­su.

"Politika" piše da je on za­tim vi­rus pre­neo na 38 lju­di, a ka­da je do­bio pr­ve simp­to­me za­ra­ze, ve­ro­va­lo se da je imao aler­gij­sku re­ak­ci­ju na lek. Po­sle nje­go­ve smr­ti, simp­to­me va­ri­o­le je do­bio nje­gov brat kod ko­ga je utvr­đe­na pra­va di­jag­no­za. I ha­os je krenuo.

Epi­de­mi­o­log pro­fe­sor dr Zo­ran Ra­do­va­no­vić je bio jedini od epidemiologa koji je bio zaštićen od ove zaraze. Efe­kat vak­ci­na­ci­je zva­nič­no je tra­jao tri go­di­ne, a on je dve go­di­ne i osam me­se­ci pre epi­de­mi­je vak­ci­ni­san ra­di od­la­ska u In­di­ju.

"Me­đu pr­vi­ma sam i re­vak­ci­ni­san i do­dat­no za­šti­ćen in­jek­ci­jom go­to­vih an­ti­te­la, ta­ko­zva­nim hi­pe­ri­mu­nim ga­ma­glo­bu­li­nom. Ka­da se na kra­ju pr­vog da­na su­zbi­ja­nja epi­de­mi­je po­sta­vi­lo pi­ta­nje de­žur­stva to­kom no­ći, pri­hva­tio sam da osta­nem u Grad­skom se­kre­ta­ri­ja­tu za zdrav­stvo i so­ci­jal­nu po­li­ti­ku, pre­tvo­re­nom u Grad­ski štab za bor­bu pro­tiv ka­ran­tin­skih bo­le­sti i pu­tem ra­dio-sta­ni­ce ko­or­di­ni­ram aktivnosti, uz po­vre­me­ne iz­la­ske na te­ren.

Uju­tru sam dr­žao sve kon­ce u ru­ka­ma o do­ga­đa­ji­ma pro­te­kle no­ći, znao ime­na no­vo­o­bo­le­lih oso­ba, nji­ho­vo kre­ta­nje i kon­tak­te ko­je su ostva­ri­li do tre­nut­ka izo­la­ci­je. Na­red­nih ne­ko­li­ko sed­mi­ca ni­je bi­lo od­mo­ra" rekao je on u razgovoru za "Politiku".

Virus variole se danas čuva u dve laboratorije na svetu, u Atlanti u SAD i Novosibirsku u Rusiji i pred­sta­vljau naj­moć­ni­je bi­o­lo­ško oruž­je na pla­ne­ti. Na drugim mestima je zvanično "ubijen”. U našoj zemlji ga je uništila dr Ana Gligić, virusolog, koja je tada radila u laboratoriji Instituta "Torlak”.

"Kada je sve prošlo, morali smo da 'ubijemo' virus. Pre nego što smo ga zakopali u rupu u krugu Instituta 'Torlak', morali smo da ga termički uništimo na visokoj temperaturi. I pored toga, kad smo otkopali rupu i smestili pipete, rukavice i drugi zarazni materijal, posuli smo to bitumenom i zapalili. Sve smo dobro obezbedili", rekla je ona svojevremeno u razgovoru za "Politiku".

Ističe kako ju je Svetska zdravstvena organizacija pet puta pitala kako je uništila virus.

"S virusima uvek treba biti oprezan. Na Grenlandu je kod bolesnika koji je bio smrznut izolovan virus španske groznice. Nikad se ne zna šta podzemne vode mogu da urade. Preminuli od variole su se zato sahranjivali u limenim sanducima. Uzorci se i danas čuvaju u dve laboratorije jer je poreklo virusa i dalje nepoznato.

To uvek može da predstavlja opasnost. Ako ima nekih ludih glava, svašta može da se dogodi ukoliko neko poželi da se malo 'poigra'. Međutim, ti uzorci se vrlo dobro čuvaju. Mesto na kom se nalaze može da se otvori samo uz pomoć tri ključa koja imaju različite odgovorne osobe. Ne može da se otvori uz pomoć samo jednog ključa", napominje dr Gligić.

Kurir.rs/Mondo