EVO KOLIKA JE SMRTNOST OD MAJMUNSKIH BOGINJA: Srpska doktorka otkriva detalje oko vakcine

Institut za javno zdravlje "Batut" saopštio je danas da je u našoj registrovan prvi importovan potvrđen slučaj obolevanja od majmunskih boginja, oboljenja koje hara Evropom i svetom. Odgovore na važna pitanja o ovom oboljenju potražili smo kod našeg čuvenog virusologa prof. dr Nade Kuljić-Kapulica.

Na šta najviše treba obratiti pažnju

Naš stručnjak savetuje građane da obrate pažnju na osobe oko sebe i da, ukoliko se nađu u rizičnom kontaktu s nekim ko ima tegobe koje eventualno ukazuju na majmunske boginje, odmah to prijave nadležnoj epidemiološkoj službi.

"Ovaj virus prenosi se isključivo direktnim, bliskim kontaktom sa svim telesnim tečnostima. Što se tiče virusa majmunskih boginja koji kruži po Evropi, radi se o virusu afričkog porekla sa manjim procentom smrtnosti. Specifičnog leka za majmunske boginje nema, terapija je simptomatska, a što se tiče vakcina čekamo da vidimo šta i kako pošto vakcina protiv variole vere štiti i od majmunskih boginja", ističe prof. dr Kuljić Kapulica.

Kada je u pitanju slučaj majmunskih boginja u Srbiji, u pitanju je muškarac koji je doputovao iz Nemačke. Laboratorijska dijagnostika urađena je na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak". Teritorijalno nadležni zavod za javno zdravlje izvršio je epidemiološko istraživanje slučaja i sprovedene su sve mere evidencije, testiranja, prijavljivanja i kontrole daljeg širenja infekcije u skladu sa stručno metodološkim uputstvom, navodi se u saopštenju.

U skladu sa Međunarodnim zdravstvenim pravilnikom i protokolima, o prvom potvrđenom slučaju obaveštene su međunarodne zdravstvene institucije. Iz "Batuta" apeluju na građane da, radi očuvanja zdravlja, primenjuju sve preventive mere i poštuju preporuke zdravstvenih institucija.

A simptomi koje ne treba prenebegnuti su sledeći: groznica, glavobolja, bolovi u leđima, bolovi u mišićima, otečeni limfni čvorovi i iscrpljenost. Simptom koji se svaako najlakše uočava jeste koji se često prvo javlja na licu, a zatim se širi na druge delove tela - obično na ruke i stopala. Osim toga, osip se menja i prolazi kroz različite faze pre nego što se konačno formira krasta koja kasnije otpada.

(Kurir.rs/Blic)