Tog maja 1992. na VMA dopremana su i ugljenisana tela vojnika iz Tuzlanske kolone, a ono sahranjeno pod šifrom NN-S-257 identifikovano je pomoću ključa od stana, nađenog kraj njega!

Tragična sudbina Nenada Savića s Novog Beograda, koji je s nepunih 20 leta, kao regrut JNA, ni kriv ni dužan, kao i svi ostali iz te Tuzlanske kolone, mučki ubijen i zapaljen na Malčanskoj cesti, i 30 godina kasnije potresa. Ispovest majke Dragane Cice Savić već smo objavili, a sada prenosimo svedočenje Luke Nikolića, čoveka s VMA koji je u knjizi "Sistematski zločini za etničko čišćenje tuzlanskih Srba", desetorice autora, juče promovisanoj u pres-centru UNS u Beogradu, ispričao mučnu priču o slučaju NN-S-257.

1001-5.jpg
Privatna Arhiva 

- Veoma je karakteristično kako je identifikovan vojnik Nenad Savić. Na VMA dopremljen je kao nepoznat i neprepoznatljiv jer je izgoreo. Izgorele su i sve njegove stvari. Ostao je samo svežanj ključeva koje vatra nije uspela da uništi. Prilikom obdukcije telo je fotografisano, ali je od toga bila slaba vajda. Posle nekoliko dana sahranjen je na groblju Lešću kao NN-S-257 - ispričao je Nikolić.

tuzlanski-srbi-u-ratu-bih-anvas05.jpg
Press Centar UNS 

Posle dužeg vremena na VMA dolazi jedna žena s dve komšinice i kaže: "Nestao mi je sin..."

- U razgovoru sam saznao da je činila sve da ga nađe. Plaćala je neke ljude koji su išli u Slavonski Brod, jer joj je neko rekao da su ga Hrvati prebacili tamo. Onda je platila nekog muslimana, koji je potom, navodno, prekopao sedam grobova, ali ga ni u jednom nije našao. Smatrala je da je njen sin još živ - priča Nikolić, koji nije mogao o Nenadu da se raspita u njegovoj jedinici jer je već bila rasformirana.

foto: privatna arhiva

NENAD SAVIĆ

- rođen 15. avgusta 1972. u Beogradu

- bio na odsluženju vojnog roka u Vojnoj pošti 5500/1 Tuzla, kasarna "Husinska buna"

- poginuo u Tuzli 15. maja 1992. oko 16.30

- 26. maja 1992. telo dopremljeno na VMA kao N. N. lice

- u sudsko-medicinskom protokolu VMA evidentiran pod oznakom NN-S-257

- obdukcijom konstatovana karbonifikacija (izgorelost) tela i prostrelna rana grudnog koša

- sahranjen 3. juna 1992. na groblju Lešće pod oznakom NN-S-257

- ekshumiran 13. oktobra 1992.

- sahranjen na Novom bežanijskom groblju, parcela 8b

- rođen 15. avgusta 1972. u Beogradu

- bio na odsluženju vojnog roka u Vojnoj pošti 5500/1 Tuzla, kasarna "Husinska buna"

- poginuo u Tuzli 15. maja 1992. oko 16.30

- 26. maja 1992. telo dopremljeno na VMA kao N. N. lice

- u sudsko-medicinskom protokolu VMA evidentiran pod oznakom NN-S-257

- obdukcijom konstatovana karbonifikacija (izgorelost) tela i prostrelna rana grudnog koša

- sahranjen 3. juna 1992. na groblju Lešće pod oznakom NN-S-257

- ekshumiran 13. oktobra 1992.

- sahranjen na Novom bežanijskom groblju, parcela 8b

Ključna stvar u rešavanju slučaja bili su ključevi! Majka je rekla da je Nenad bio vozač, te da je, kad je nedavno dolazio na odsustvo, sa sobom nosio "boš" ključeve od kamiona, kojima je stalno zveckao. Znao je Nikolić da u koverti, među ličnim stvarima jednog stradalnika, ima svežanj ključeva s dva "boša".

- Pokazao sam joj nagorele ključeve. Izvadila je svoj ključ od stana i počela da ga poredi sa onim na privesku. - piše Nikolić.

tuzlanski-srbi-u-ratu-bih-anvas06.jpg
Press Centar UNS 

Odlučio je da s lekarima Hitne pomoći krenu u stan.

- Brava je krcnula. Vrata stana Savića su se otvorila. Vrisak majke do neba, i jauk koji doživotno ostaje u uhu. Nenad je ekshumiran s groblja Lešće i pod svojim imenom sahranjen na Novom bežanijskom groblju - napisao je Nikolić.

A majka sada dva groba obilazi na Bežaniji. Suprug i otac Radojko Rade preminuo je pre nekoliko meseci... Pravdu za sina nije dočekao, kao što neće niko od najmanje 54 vojnika JNA, koliko ih je u knjizi pobrojano, a koji su ubijeni u Tuzlanskoj koloni. To je još jedan zločin bez kazne...

Kurir.rs/J. S. S.

Bonus video:

01:48
VRANJEŠ ZAMALO ZAPLAKAO U STUDIJU KURIR TELEVIZIJE! Prisetio se rata u Bosni: Oca nije bilo 5 godina, nismo imali šta da jedemo Izvor: Kurir TV