BEOGRAD - Turbulencije i naprasne izmene u školskom sistemu od 2020. godine pa do danas čini se da ne prestaju, te je tako poslednja u nizu promena ona koja se može videti u novom objavljenom kalendaru za školsku 2022/2023. godinu, prema kom će umesto jesenjeg raspusta osnovci imati produženi vikend u trajanju od tri dana, dok će srednjoškolcima zimski raspust biti za 7 dana kraći nego učenicima osnovnih škola.

Pomenute promene koje su objavljene u novom Prosvetnom glasniku navele su na razmišljanje zbog čega su skraćivanja jesenjih i zimskih raspusta bila neophodna u narednoj školskoj godini, kakvi su kalendari bili do sada, i na osnovu čega se odlučuje o istim?

NE PROPUSTITEDruštvoOSNOVCIMA UKINUT JESENJI RASPUST Objavljeni kalendari za narednu školsku godinu, stiže novina kojoj se srednjoškolci neće radovati
ucionica-prazna-ucionica-strajk-skola.jpg

Ono što se za sada može zaključiti iz pomenutog kalendara jeste da će prvo polugodište za osnovce početi u četvrtak, 1. septembra, a završiće se u petak, 30. decembra, dok će drugo polugodište početi 23. januara 2023. godine i trajaće do 6. juna za osmake, a 20. juna za učenike od prvog do sedmog razreda.

Kada je o srednjoškolcima reč, njima se početak i kraj prvog polugodišta neće razlikovati od osmaka, dok će već u drugom polugodištu biti vidljive promene, odnosno, ono će za njih početi 7 dana ranije, odnosno od 16. januara 2023. godine, a završiće se 20. juna.

Ukoliko se uporede kalendari za školsku 2021/2022. i 2022/2023. godinu, vidljivo je da u školskoj godini koja se uskoro navršava nije bilo skraćivanja jesenjih i zimskih raspusta, odnosno da je u školskoj 2021/2022. godini osnovcima jesenji raspust trajao od 8. do 14. novembra, kao i da je srednjoškolcima drugo polugodište počinjalo 24. januara, kada i učenicima osnovnih škola, a ne kao što je planirano za narednu školsku godinu - 16. januara.

Kako su iz Ministarstva prosvete objasnili za Blic, kalendar obrazovno-vaspitnog rada ili školski kalendar donosi se za svaku školsku godinu, prilagođavajući se godišnjem kalendaru, odnosno kalendarskoj godini, te se otuda, kako dalje objašnjavaju, školski kalendar razlikuje za svaku školsku godinu.

- Prilikom njegove pripreme vodi se računa, pre svega, o potrebama realizacije programa nastave i učenja u školama - godišnjem fondu časova po predmetima, programima i aktivnostima, odnosno, propisanom broju nastavnih, kao i o radnim i neradnim danima, kontinuitetu u radu i odmoru, a istovremeno uvažavaju se i propisi kojim se uređuju državni i drugi praznici u Republici Srbiji - govore iz Ministarstva.

Kako u novom školskom kalendaru stoji, osmacima će, za razliku od prošle godine, jesenji raspust biti dosta kraći, a iz Ministarstva prosvete objašnjavaju o čemu je zapravo reč, te zašto će on sada trajati samo tri dana.

Jesenji raspust

- "Jesenji raspust" se uvek planira u novembru mesecu i vezuje za državni praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar. Ranijih godina je ovaj, uz još jedan neradni dan, spajan sa vikendom, i na taj način su učenici osnovnih i srednjih škola imali takozvani "mini jesenji raspust". Ova pauza u nastavno obrazovnom procesu bila je nešto duža jedino prošle godine zbog, u tom trenutku, pogoršane epidemiološke situacije - ističu iz Ministasrtva.

Ovom prilikom, Ministarstvo prosvete je objasnilo i promene vidljive kada je početak drugog polugodišta za srednjoškolce u pitanju.

- Učenici osnovnih škola imaju 36 radnih nedelja, a učenici srednjih škola imaju 37 radnih nedelja. Zbog ove razlike u broju radnih nedelja školski kalendar je oduvek bio drugačiji za osnovce i za srednjoškolce. Zbog ovog nepodudaranja, uvek srednjoškolci imaju jednu nedelju raspusta manje – nekada je to tokom zimskog, a nekada tokom prolećnog raspusta - ističu iz Ministarstva.

Školski kalendar se, navode još, objavljuje svake godine do 1. juna za narednu školsku godinu, te se stoga, roditelji blagovremeno mogu informisati o radnim danima i raspustima i u skladu s tim planirati slobodno vreme, i zaključuju da se školski kalendar može menjati u izuzetnim slučajevima po odluci ministra, na zahtev škole uz saglasnost ministra i na zahtev jedinice lokalne samouprave uz saglasnost ministra.

Kurir.rs/Blic