BERBA VIŠANJA POČELA, A VOĆARI SE VEĆ HVATAJU ZA GLAVU: Agronom razotkrio sve finte kojim otkupljivači obaraju cenu voća!

Otkupljivači višanja, samo par dana nakon što je na području opštine Merošina krenula berba, otkupnu cenu prve klase snizili su sa 70 na 60 dinara, a otkupnu cenu druge klase sa 50 na 40 dinara.

Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Zoran Jović rekao je za agenciju Beta da voćari sa razlogom sumnjaju da će neke značajnije količine višanja prodati po prvoj klasi.

Izgovor ili stvarno nema kupaca?

- Otkupljivači ponude višu cenu za prvu klasu, ali kad krene berba, krene i priča kako imaju mnogo robe, kako nemaju kome da prodaju toliko višanja i otkup stane, a voćari se "hvataju za glavu" i pristanu da predaju sav rod kao drugu klasu - rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, isti scenariji otkupljivači ponavljaju iz godine u godinu, a mogu to da čine jer na području opštine Merošina nema velikih prerađivačkih kapaciteta i proizvođači zavise isključivo od otkupa.

- Otkupljivači od hladnjačara dobijaju određenu cenu, a imaju punu slobodu da formiraju otkupnu cenu i naravno da bi što više zaradili, oni je maksimalno spuštaju - istakao je Jović.

On je podsetio da više od 20 godina ne radi i ne privatizuje se hladanjača "Voćar" u merošinskom selu Aleksandrovu, koja je po svojim kapacitetima (preko 10.000 tona voća) bila na prvom mestu u nedašanjoj SFRJ.

- Ta hladnjača nije problem samo ove vlasti. Još od vremena Miloševića pa na ovamo ni jedna vlast nije uspela da je osposobi. Navodno je prošle godine bila prodata nekoj firmi iz Grčke, ali i od te privatizacije nije bilo ništa - rekao je Jović.

Kubure i sa beračima

Kako je istakao, veliki problem tokom predstojeće berbe biće i manjak radne snage jer je sve manje ljudi koji žele da rade taj težak posao.

Berači ove godine za branje višanja naplaćuju 20 dinara po kilogramu, a vlasnici višnjika kažu da su sa troškovima berbe i troškovima proizvodnje, na "apsolutnoj nuli", kada višnju prodaju za 40 dinara po kilogramu.

Na području opštine Merošina višnjama je zasađeno oko 2.000 hektara, ali su mnogi od tih zasada napušteni i zarasli u korov, jer se vlasnicima ne isplati da ih obrađuju i beru pošto su otkupne cene više godina unazad izuzetno niske.

Otkupna cena višanja na početku prošlogodišnje berbe bila 50 dinara, ali je vrlo brzo spala na 30 dinara i najveće količine otkupljene su upravo po toj ceni.

Bolji rod

Berba višanja počinje i u prokupačkom kraju, gde je na površini od 2.080 hektara to voće rodilo bolje nego prošle godine, iako je dugi sušni prolećni period ukazivao da će rod ove godine podbaciti.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi (PSSS) Prokuplje Magdalena Totorović kazala je agenciji Beta da je rod bolji i kvalitetniji nego protekle godine i da se voćari mogu nadati dobroj berbi.

- Rod je i znatno bolji i kvalitetnije nego prošle godine, tako da se voćari u prokupačkom kraju mogu nadati jako dobroj berbi, a kako se na početku priča i zadovoljavajućoj otkupnoj ceni od 70 dnara za kilogram prve klase ili 45 dinara za drugu klasu višanja - kazala je Totorovićeva.

Ona je ocenila da je nezahvalno prognozirati otkupnu cenu i kretanja na tržištu, za koje navodi da je ove godine dodatno poremećeno lošom ekonomskom situacijom u svetu izazvanom ratnim sukobima u Ukrajini.

Kako je navela, ovogodišnji rod je mnogo bolji od prošlogodišnjeg - kada je u prokupačkom kraju ubrano oko 2.500 vagona tog voća.

Rok za berbu višanja je jako kratak, jer to voće brzo prezreva i počinje da truli, pa ga je potrebno što pre obrati sa stabala i predati u hladnjače.

Pored toga, proizvođačima višanja probleme svake godine pravi i visoka cena branja koja im dodatno umanjuje zaradu i koja ne prati cenu otkupa, pa su tako prošle godine berači uzimali od 17 do 20 dinara po gajbi, a ta cena je ostala i kad je otkupna spala na samo 30 dinara za kilogram višanja.

Oblačinska višnja je, pored šljive, najzastupljenija poljoprivredna kultura na teritoriji Topličkog okruga, a u prokupačkom kraju je zasađena na više od 2.000 hektara.

Kurir.rs/Beta