SAGOREVANJEM ĐUBRETA U VINČI GREJAĆEMO 25.000 LJUDI: Srbija u izgradnju modernih sistema za upravljanje otpadom ulaže 270.000 evra

U izgradnju modernih sistema za upravljanje otpadom, koje će koristiti više od 50 gradova i opština širom zemlje, biće uloženo 270 miliona evra, kažu za Kurir iz Ministarstva zaštite životne sredine

Prioritet

- Adekvatno upravljanje otpadom u Srbiji jedan je od glavnih prioriteta ministarstva i Vlade Srbije. U poslednjih godinu i po dana uložena su znatna sredstva u izgradnju neophodne zelene infrastrukture, koja će promeniti ekološku sliku Srbije nabolje. Gradiće se moderni sistemi za upravljanje otpadom, koje će koristiti više od 50 gradova i opština. U ove projekte će biti uloženo 150 miliona evra, a do sada su potpisani ugovori za izgradnju regionalnih sistema u Užicu, Valjevu, Novoj Varoši, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Pirotu.

Na nivou Vlade Srbije problem upravljanja otpadom rešava se i u okviru projekta "Čista Srbija", koji se realizuje u saradnji s kineskim partnerima. Trenutno je, u okviru istog projekta, u pripremi tenderska dokumentacija za izgradnju regionalnih postrojenja za termovalorizaciju u Nišu i Kragujevcu, a gradiće se i četiri regionalna sistema za upravljanje otpadom - u Pančevu, Kraljevu, Kragujevcu i Nišu.

Ukupna projektovana vrednost ove investicije iznosi oko 270 miliona evra - navode iz ministarstva i dodaju da je, prema Programu upravljanja otpadom, predviđen rok za realizaciju prve faze ovakvih projekata do 2034. godina.

Podsećaju da se u Beogradu postrojenje za proizvodnju energije iz otpada koje će ispuniti sve evropske ekološke standarde gradi kroz javno-privatno partnerstvo u sklopu centra za upravljanje otpadom u Vinči.

Najveći projekat

- Reč je o najvećem projektu tog tipa u ovom delu Evrope, koji podrazumeva izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz otpada, postrojenje za reciklažu građevinskog otpada, nove sanitarne deponije (nova deponija je otvorena pre godinu dana, a stara nesanitarna deponija je kompletno zatvorena), postrojenja za procedne vode i remedijaciju.

Kad je reč o značaju sagorevanja otpada, važno je istaći da na taj način otpad koji nije moguće reciklirati dobija novu upotrebnu vrednost. Ilustrativan je primer deponije u Vinči, gde će se u ovom procesu dobijati toplotna energija za gradsku toplanu u količini kojom bi, primera radi, moglo da se greje naselje Konjarnik - naveli su iz ministarstva.

MSc Slaven Tenodi, asistent s Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, objašnjava za Kurir da "spaljivanje otpada predstavlja tehniku obnavljanja energije iz otpada koji za to ispunjava uslove, odnosno nereciklabilnog otpada više toplotne vrednosti":

- U Srbiji postoje napori ka tome da se otvore spalionice otpada (npr. u Vinči, Nišu, Požarevcu). Da je moguće spaljivanje otpada u cilju obnavljanje energije otpada, a u skladu s merama zaštite životne sredine, možemo videti na primeru razvijenih država poput Nemačke i Švedske, gde se ovakva praksa pokazala vrlo uspešnom. Po meni najbolji primer dobre spalionice otpada je "Spittelau" u Beču, u kojoj se vrši obrada više od 250.000 tona otpada i proizvodi 60 GWh električne energije.

Obnovljivi izvor energije

Tenodi ističe i da se spaljivanjem otpada smanjuje zapremina nereciklabilnog dela otpada, a ujedno se ostvaruje ekonomska korist od proizvodnje energije.

- Proizvedeni vrući otpadni gasovi prolaze kroz izmenjivač toplote, koji stvara vrelu paru, a ona se zatim koristi za proizvodnju toplotne i električne energije. Nakon toga otpadni gasovi se prečišćavaju i ispuštaju u atmosferu, obično na visini od preko 100 metara. Otpad u ovom slučaju možemo posmatrati kao obnovljivi izvor energije.

Distribucija električne energije vršila bi se preko postojeće infrastrukture. Toplotna energija mogla bi se koristiti za grejanje, pripremu potrošne tople vode i tehnološkog funkcionisanja proizvodnih procesa.

Distribucija toplotne energije obuhvatila bi toplotni izvor (spalionica otpada), njen transport i distribuciju do potrošača cevovodom u kom se nalazi nosilac toplote, i na kraju predaju toplotne energije potrošačima, odnosno unutrašnjim instalacijama centralnog grejanja u toplotnim podstanicama.

MSc Slaven Tenodi ukazuje i na dodatnu korist od spaljivanja otpada: - Potrebno je navesti da kao nusproizvod spaljivanja otpada zaostaje šljaka i pepeo, koji se mogu koristiti u proizvodnji i pripremi različitih sirovina (npr. cement, asfalt, industrijska so).

Kurir.rs/ A. K.

Bonus video: