ITALIJANI NISU OTELI MALU ZORICU! KURIRU SE JAVIO ČOVEK KOJI JE ODVEO BRAČNI PAR DO HRANITELJA: Ovako je prošao prvi susret (FOTO)

Ceo region dirnula je životna priča Italijanke Lorijane Saso, koja je posle 52 godine saznala da je Srpkinja, da je na rođenju dobila ime Zorica i da njena biološka majka Leposava živi u Perlezu. Posle pisanja našeg lista o šokantnom saznanju Italijanke, našoj redakciji javio se inženjer Branislav Vukadinović, koji je bio svedok usvajanja male Zorice, danas Lorijane, iz hraniteljske porodice i koji tvrdi da su Zoricu uzeli iz ljubavi.

Gledajući video na sajtu Kurir.rs, Vukadinović je prepoznao stan u kom je živeo na Konjarniku s roditeljima i odmah mu je bilo jasno da je to devojčica koju su usvojili njihovi porodični prijatelji Saso i da je njegov otac dr Bogoljub Boris Vukadinović pomogao u usvajanju Lorijane.

A cela priča krenula je u dalekoj Etiopiji, u Adis Abebi, gde je srpski doktor Vukadinović otišao s porodicom da radi, dok je gospodin Bernandini, Lorijanin deda po majci usvojiteljki, tamo bio bogati industrijalac, sve do svrgavanja Hajla Selasija, kada je porodica bankrotirala i morala da napusti Afriku. Doktor je bio blizak prijatelj s gospodinom Bernandinijem i silno je želeo da pomogne njegovoj ćerki i zetu da osnuju porodicu.

Branislav Vukadinović, tada student građevine, bio je svedok celog usvajanja.

- Moj otac je bio srećan što može da pomogne nekome ko se njemu našao u tuđini. Verovatno su se upoznali jer je porodici Bernandini trebao lekar u nekoj situaciji u Etiopiji, ne znam baš detalje, ali je tako krenulo druženje i obostrano uvažavanje - započinje priču doktorov sin Branislav Vukadinović o tome kako je italijanska porodica došla do toga da usvoji dete iz Srbije.

Branislav je, kaže, lično vozio bračni par Saso u hraniteljsku porodicu u Pančevo kod koje je Lorijana bila privremeno udomljena, a dobro se seća da je glava te hraniteljske porodice bio građevinski inženjer.

Bonus video:

- Cenio sam te porodice i Saso i Bernandini. Ti ljudi su izuzetni, oni su se našli mojoj porodici u Etiopiji kada je moj otac imao neprijatnost. Bio sam s njima u hraniteljskoj porodici, koliko se sećam, ja sam ih vozio. Još sam tada studirao građevinu, a moj brat je bio već doktor. To je bila kuća jednog građevinskog inženjera. Bili su to fini ljudi. Imali su još dece koju su čuvali, a jedna od njih je bila i Zorica, kasnije Lorijana. Prvi susret Zorice i usvojitelja bio je prijatan, vrlo dirljiv - priseća se Branislav.

- Usvajanje je relativno brzo išlo. Mislim da su samo jednom došli u Beograd i da je tu teren bio pripremljen. Oni nisu videli pre toga Zoricu, tada nije bilo mejlova, Vajbera ili Vocapa, nisu imali njenu sliku. Možda im je bila i neka alternativa, ja to ne znam, ali su definitivno želeli devojčicu. Sećam se Lorijanine babe i dede po ocu i, naravno, Bernandinija. To su dobri i fini ljudi. Bernandini nije bio škrt čovek, a verovatno je i Saso dobro stajao, bilo je nekog čaščavanja, ali nije bila kupovina. Mogu da se zakunem da nije bilo krađe, niti je Lorijana kupljena. Ona je legalno usvojena, legalno izašla iz zemlje, imala pasoš, devojčica je tada imala dve godine. U svemu je pomogla moja tetka, koja je bila pedijatar na Voždovcu i poznavala je ljude i, najverovatnije, proceduru - objasnio je Vukadinović, koji je presrećan što je Lorijana pronašla biološku majku i što se vraća korenima.

Porodice Saso i Vukadinović su jedno vreme održavali kontakte, do samog raspada Jugoslavije, Lorijanina majka usvojiteljka im je slala slike za Božić tokom njenog odrastanja.

- Putujući pre dve godine po severu Italije, imao sam želju da potražim Lorijanu, ali sam od toga odustao jer nismo znali da li je Lorijana saznala istinu o svom poreklu. Drago mi je da je sve tako lepo primila, što želi da upozna biološku majku - zaključio je Branislav.

Danijela Vujsić

Bonus video: