PAKLENI PETAK! BEOGRAD NAJTOPLIJI GRAD U EVROPI: U 22 sata izmereno je čak 30 stepeni, evo šta savetuju lekari!

Beograd je danas bio najtoplija prestonica u Evropi, a najviša temperatura izmerena je u Banatskom Karlovcu. U jednom beogradskom tramvaju, očito bez klima uređaja ili s pokvarenom klimom, vozač je izmerio rekordnih 48,6 stepeni!

- Biće ovo dugo toplo leto, i jul i avgust biće topli, ali biće i češćih padavina, pogotovo u avgustu. Jul očekujem da bude malo iznad proseka, naročito na severu Srbije – objašnjava Čubrilo.

Osim neklimatizovanih vozila i užarenih ulica, u grotlu centra grada nalaze i tzv. "ostrva toplote". To je klimatski fenomen kada je temperatura vazduha u određenim delovima grada viša nego u okolini.

Interesantno je, pak, da građani predstonice u ovim tropskim danima uglavnom poštuju savete lekara, ali postoji nešto što svi radimo i što može dovesti do kolapsa. Povodom toga, dr Aleksandar Stijačić iz Hitne pomoći, za "Blic" je naveo na šta je najvažnije da građani obrate pažnju u ovim tropskim danima.

Prema njegovim rečima, najopasniji su prelazi iz klimatizovanog prostora u neklimatizovani.- Ono što je najvažnije ukoliko ste u klimatizovanom prostoru, najgora stvar je, ući pa izaći, ući pa izaći iz njega. Ako ste u automobilu i izlazite iz vozila na nekoliko minuta, ne treba paliti klimu, jer mnogo će više škoditi kada iz klimatizovnog automobila izađete napolje, pa se vratite, pa izađete, pa se vratite, nego ukoliko je ne uključite. Takođe, ukoliko imate nameru da ceo da provedete u nekoj prostoriji, onda je klimatizujte i nemojte da izlazite napolje. Najopasniji su prelazi iz klimatizovanog prostora u neklimatizovani i treba da budu odgovarajući - navodi on.

Kako priča, svaki čovek može da kolabira kada iz rashlađene prostorije izađe napolje.

- Kada iz sa ulice na kojoj temperatura prelazi 30 stepeni (danas i 36 stepeni), uđete u klimatizovanu prostoriju nikome nije prijatno. Imate osećaj da vam je lepo, a osećate da se na neki način preznojavate i tada treba da uzimati veću količinu vode. To je najveći problem i tu ljudi treba da da najviše obrate pažnju - rekao je on.

Dr Stijačić je naveo da građani prihvataju savete koje im daju lekari.

- Mi svakodnevno dajemo savete, ljudi to dosta slušaju i generalno prihvataju naše savete. Statistički gledano, mi u Hitnoj pomoći nemamo nekih pacijenata koji mogu da se povežu sa posledicom tih toplotnih udara, sunčevih udara, sunčanica, nekih kolapsa više nego inače. Ljudi su postali svesni da ne mogu u podne da odu u kupovinu i to je jedan od razloga zbog kojih nema mogo kolapsa po ulicama. Svi slušaju kada im kažemo da sa sobom nose flašicu sa vodom, da se zaštite od sunca, da u najvrelijem delu dana ne izlaze, ali sada je ipak vrela noć i vreo dan. U principu da je važno da se ne izlažu mnogo direktnom suncu - navodi on.

Kako kazuje, vrućine su ponekad i dobre jer zbog toga građani uzimaju više tečnosti.

- Mlađi idu i rashlađuju se, puni su bazeni, puna je Ada i ne možemo da kažemo da ne sarađujemo. Ljudi prihvataju naše savte i mnogo olakšavaju posao Hitne pomoći. Veće temperature nekada i koriste jer ljudi unose više tečnosti što je zdravo, hidriraju se i to pretežno vodom, prohlađenom, a sokovima u kojima ima šećer. Tako da u tom smislu te su stvari dobre - ispričao je on.Dr Stijačić navodi da je važno izbegavati sunčanje u najtoplijem delu dana, kao i rad na suncu.

Kurir.rs/Blic