BROMAZEPAM NIJE OPOJNA DROGA: Direktorka apoteke "Beograd" Jasminka Bjeletić: Slučaj nema logike OSIM AKO GLUMICA NIJE RADILA OVO

Za tabletu "bromazepama" zbog koje ju je policija privela, glumica Milena Božić (28) nije ni mogla da ima recept kod sebe jer postoje samo elektronski recepti, te spec. farm. Jasminka Bjeletić spec. menadž, direktorka apoteke "Beograd" ističe za Kurir da ovaj slučaj nema nikakve logike kao i da "bromazepam" ni slučajno nije opojna droga, kako mediji navode da piše u policijskom izveštaju.

Ona objašnjava da "bromazepam" može da izda i lekar specijalista - psihijatar, kardiolog, ali i doktor opšte prakse.

- Najpre "bromazepam" nije opojna droga, opojne droge se ne izdaju u apotekama i na recept. Zna se šta su opojne droge, marihuna, hašiš... A ono što su najjači lekovi koji se izdaju u apoteci svakako nisu opojne droge, ali se oni izdaju po posebnoj proceduri, režim izdavanja je na tzv. dupli recept. U apoteci vodimo posebnu knjigu izdavanja tih lekovima, što policija može da iskontroliše. Ali, "bromazepam" nikako ne spada u te lekove. "Bromazepam" se, kao i većina lekova, izdaje pacijentu u apoteci putem elektronskog recepta koji se iz doma zdravlja spušta elektronski u apoteku. Pacijent više ne dobija pisani recept u papirnoj formi, već samo dođe u apoteku i podigne svoje lekove na osnovu tog elektronskog recepta, a identifikuje se zdravstvenom knjižicom. I ta glumica nije mogla da ima nikakav papir kod sebe kao dokaz da joj je lekar prepisao "bromazepam". A ona, kao i svaki pacijent, može sa sobom da nosi terapiju ako treba da je popije u određeno vreme. To je posebno slučaj s hroničnim bolesnicima, koji stalno moraju da imaj terapiju kod sebe. I zato prvi put čujem za ovakav slučaj - naglašava Bjeletićeva.

Svi znamo da te lekove za smirenje mnogi u Srbiji nabavljaju i ispod žita i kljukalju se njima. Ali, čak i da je o tome reč u ovom slučaju, a što ne znamo, Bjeletićeva navodi da je to posao za inspekciju Ministarstva zdravlja.

- Detalji ovog slučaja mi nisu poznati, jedino što mogu da pretpostavim jeste da je možda ta osoba bila za volanom, što bi bilo kontraindikovano, odnosno ne bi smela da vozi dok je na toj terapiji. Upotreba ovih lekova je zabranjena u tim slučajeva i to je jasno označeno crvenim trouglom na pakovanju leka - ističe Bjeletićeva.

Na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) stoji da "bromazepam", koji postoji u tabletama od 1,5, tri i šest mg, pripada grupi lekova pod nazivom "benzodiazepini" i koristi se za lečenje teškog oblika anksioznosti, koji ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti (veoma jak, neopravdan strah ili duboka zabrinutost, koji mogu da utiču na osećanja, raspoloženje, ponašanje i razmišljanje). Propisuje se na što kraći vremenski period, što je najviše osam do 12 nedelja, a ne smeju ga uzimati deca mlađa od 12 godina.

Jedno od upozorenja je i da postoji rizik od razvoja zavisnosti, koji raste sa porastom doze i dužine lečenja, a rizik je veći kod pacijenata koji su ranije bili zavisni od alkohola ili lekova. Dok obustavljanje leka treba da bude postepeno.

- Lek "bromazepam" ima snažan uticaj na psihofizičke sposobnosti. Za vreme terapije nije dozvoljeno upravljanje motornim vozilima, niti rukovanje alatima i mašinama - piše u uputstvu objavljenom na ALIMS, gde se dodaje da lek može osobu učiniti pospanom, otežati koncentraciju i usporiti reakcije.

Lek treba da se uzima "uvek tačno onako kako je to objasnio vaš lekar".

- Benzodiazepini mogu da izazovu anterogradnu amneziju - gubitak pamćenja tokom nekoliko sati nakon uzimanja leka. Ovo stanje najčešće se javlja nekoliko sati po primeni leka, pa je u cilju smanjenja rizika potrebno da sebi obezbedite neometan san od nekoliko sati - piše u uputstvu, u kojem stoji da je uobičajena doza za odrasle od 3 mg do 18 mg dnevno, podeljeno u nekoliko doza. Moguća neželjena dejstva su teška alergijska reakcija (angioedem), koja se može ispoljiti kao naglo oticanje grla, lica, usana i usta, što može da dovede do otežanog disanja i gutanja; teška alergijska reakcija koja može biti opasna po život (anafilaktički šok); srčane smetnje, uključujući i srčanu slabost, kao i srčani zastoj, problemi sa disanjem, agresivnost, bes, razdražljivost, noćne more i halucinacije, gubitak kontakta sa stvarnošću...

Kurir.rs/J.S.S.