SRBIJI U PETAK PONOVO PRETE GRADONOSNI OBLACI SNAGE ATOMSKE BOMBE: Evo gde će pasti najviše KIŠE!

Očekuje se novo nevreme u petak, a štetu koju može da nanese videli smo u utorak, kada su opustošeni usevi u jugozapadnoj Srbiji i kada je Beograd bio pod vodom jer je palo oko 50 mililitara kiše po kvadratnom metru

- U petak, 8. jula, obilne padavine se očekuju u krajevima južno od Save i Dunava, naročito na jugozapadu i jugu Srbije (od 20 do 40 mm za 24 sata, lokalno i više). U toku noći ka suboti (8. na 9. jul) i u subotu tokom dana padavine će se dodatno intenzivirati na istoku i jugoistoku zemlje, uz količinu kiše i do 60 mm za 24 sata - navodi se na sajtu Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić kaže za Kurir da je u utorak najviše padavina bilo u istočnom Sremu, južnom Banatu i u Beogradu.

- Palo je od 20 do 40 litara kiše po metru kvadratnom. U Kruševcu i okolini bilo je oko 20 litara, a u ostalim delovima Srbije ispod 20. Nad našom zemljom su se juče stekli uslovi za stvaranje olujno-gradonosnih oblaka koji imaju ogromnu energiju. To su kumulonimbusi s visinom vrha od preko 20 kilometara i energijom akumuliranom u svakom takvom oblaku većom od prosečne atomske bombe.

Dejstvovano je protivgradnim raketama iz radarskih centara nad kojima je bilo gradonosnih oblaka. To su Niš, Valjevo, Fruška gora, Sjenica, Bukulja, Užice i Kruševac. Radi se o oblacima ogromne energije i nemoguće ih je istopiti. Nigde u svetu ne može da se spreči grad u ovakvim nepogodama, sa onim što mi radimo se postiže efikasnost od 30 do 60 odsto, ali ne može da se dostigne 100 odsto efikasnosti, jer je reč o ogromnoj količini energije - kaže prof. dr Nikolić.

On ističe i da se tokom celog letnjeg perioda postoji dežurstvo ljudi koji rade na radarskim centrima od 15. aprila do 15. oktobra.

- Bilo kada u tom letnjem periodu može doći do ovakvih razvoja, u smislu da se razvije oblak na 500-600 metara, a kasnije dostigne visinu vrha od preko 20 kilometara i samim tim da deluje kao planina.

Grad veličine oraha tukao je novovaroška sela i uništio povrtnjake i useve, a jaka kiša s gradom se sručila na Kruševac i opštinu Topola. U popodnevnim satima je pljusak pogodio i Smederevo, delove Ivanjice, Šapca. Udari gromova su izazvali požare u selu Mlanca kod Kraljeva, u Mladenovcu, gde je udario u porodičnu kuću, i u Sjenici. Olujno nevreme nije zaobišlo ni prestonicu, gde je palo u proseku oko 50 litara kiše po kvadratnom metru, a najpogođeniji je bio Zemun, gde su poplavljeni podrumi i prizemni stanovi, Novi Beograd, Bežanija, Borča, gde je na ulicama bio potop, a voda je šikljala i ulazila i u prizemne objekte.

Milić Đoković, agent za nekretnine, kaže za Kurir da je do potopa i kolapsa na ulicama u Beogradu došlo pre svega zbog gustine naseljenosti i masovne gradnje za koje se izdaju dozvole.

- Problem nastane kada se pri ogromnoj količini padavina kišna i fekalna kanalizacije spoje. Zato u Beogradu treba pojačati sistem kanalizacije, koji je građen do 2000, a sada je 2022. godina. Treba proširiti kapacitete jer se masovno gradi. Između ostalog, ima investitora koji se priključuju na kišne izlive čije su cevi dosta uže, a ne na kanalizacione.

To rade kako bi smanjili proceduru i proces dolaska do dozvole da zgrada bude prikačena na kanalizacionu mrežu. Činjenica je da grad nema dovoljno kanalizacionih kapaciteta i zato dođe do potopa u pojedinim delovima. Pored ovoga, zbog bacanja smeća su cevi zapušene i količina vode koja se sruči nema gde da ode, pa dođe do izlivanja.

Kurir.rs/ A. K.

Bonus video: