EKSKLUZIVNO! Princeza Marija de Glorija: Doletela sam da vidim Filipa, bio je u bolnici! Aleksandar nije hteo da nas primi na dvor

Došla sam prvim letom čim sam čula da je moj sin Filip u bolnici. Hvala bogu ništa nije bilo ozbiljno, sad je sve u redu. Bivšem mužu, prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, rekla sam da sam ovde, volela sam da odem u dvor, ali ne - nije me pozvao, kao ni Filipa, ni Danicu. Pokušaj da budemo kao porodica, da Stefan bude sa dedom, koji ga praktično i ne zna, nije uspeo. Sve me to mnogo povređuje, jer porodica je najvažnija stvar.Možete biti Karađorđević ili šta god, nositi silne titule, ali porodica je porodica.

Marija de Glorija je princeza, grofica, vojvotkinja... od titula se glava zavrti, pa i punog imena od čitavih 14 reči. U direktnom je naslednom nizu brazilske i portugalske dinastije, u njenim venama mešana je isključivo plava krvi silnih dinastija. Živi u velelepnoj palati u Sevilji, udata je za vojvodu od Segorbe iz poznate španske loze, njihov život su i zamci i dvorovi - drugi svet. A ipak, ona je tako prisna i neposredna. Kao da je jedna od nas, tu iz blizine. Milina je razgovarati s takvom osobom. I pre svega je majka! S velikim M. Koja je dotrčala u Beograd čim joj je javljeno da je njen mali Filip u bolnici!

- A, da, izvinite, Filip - ukrupni glas i uozbilji se s onim šarmantnim osmehom, jer on je princ naslednik dinastije Karađorđevića, muž i otac. Ali ona je najpre majka, a on njeno dete, pa sve ostalo.

Nedelja je. Filip je dobro, napustio je Klinički centar. I nimalo slučajno nalazimo se na Oplencu za ovaj ekskluzivni intervju. Tu je vožd Karađorđe podigao svoj prestoni grad, tu je sve počelo, odatle ide u budućnost...

- Prelepo. Nisam znala da je kralj Petar Prvi ovde i živeo, vidi se ta njegova humana strana - oduševljeno se okreće princeza Marija de Glorija, žena koja u savršenom spoju sa svojim suprugom Ignjacijom, vojvodom od Segorbe, restaurira stare zamkove širom Španije u okviru misije očuvanja španskog kulturnog nasleđa, ona kao dekorater, a on kao arhitekta, akademik.

Sedamo pod letnjikovac kralja Petra Prvog, kraj kuće mu, koja je sada muzej. Dobrodošlica, posebno u Šumadiji, ne ide bez šljivovice.

Kraljev letnjikovac

- Živeli! Živeli. Pa vi ćete da me napijete! I kod patrijarha jutros dve - diže čašu s osmehom princeza Marija de Glorija i sinu Filipu, i snaji Danici, dok maleni Stefan od četiri leta na biciklu jurca okolo.

Idemo u crkvu. Krsti se princeza nad ikonom Svetog Đorđa. Desno leži vožd, levo je kralj Petar. Pale sveće. U kripti su svi Karađorđevići, na okupu već deceniju, posle decenija izgnanstva. Pa makar i mrtvi. A nasred kripte, a posred dvoglavog orla, valja stati - savršena akustika nestvarno daje eho tvog glasa, dok se svetlo idealno prelama preko lica. I princeza je opčinjena. I vratima crkve od tonu i po, koja se prstom pomeraju, a izlivena su od oružja srpskih ratnika... Na kraju, ali ujedno i na početku, levo od vrata rodoslov Karađorđevića i sve plave krvi s kojima su umešani.

- Mama, mama, vidi, evo tebe, evo Brazila - s ponosom će princ Filip.

Vraćamo se letnjikovcu i razgovoru. Četvrti put je princezi u Srbiji. Prvi beše 2005, kada je bivši suprug, proslavljao 60. rođendan. Potom je 2017. bila na venčanju Filipa i Danice, pa godinu dana kasnije na krštenju unuka Stefana. I evo je sada.

- S mužem sam bila u Veneciji na večeri, prošle nedelje (sada je to već pretprošle, prim. aut.) kada mi je javljeno: „Filip je u bolnici“. Sutradan sam prvim letom otišla za Beograd. Nenajavljeno. Ne mora biti ništa ozbiljno, ali kada je dete u bolnici - dolazite. I iznenađenje! Otišla sam i po Stefana u vrtić. Kad me je video, nije znao šta se dešava, a onda je viknuo: „Baka mamaj, baka mamaj“ i skočio! Predstavio me vaspitačicama i drugovima - priča princeza.

Okupljanje porodice

Išla je i u bolnicu, pričala s doktorom, sve je ispalo dobro. A potom je želela da ode i na dvor i okupi porodicu, oca i sina, unuka... I dok su odnosi s bivšim mužem i u porodici godinama bili, bar naoko, formalno srdačni i kako-tako održavani, abdikacija Petra Trećeg u korist Filipa, i ceremonija u aprilu u Sevilji bez prestolonaslednika Aleksandra pokidali su i ono malo zvaničnih veza.

Prestolonaslednik se nije bunio što stariji brat daje mogući budući presto mlađem, već što je to učinio izvan Srbije i bez njega. Ali princeza Marija de Glorija ističe da poštuje tu odluku sina Petra, jer joj je najvažnija sreća njene dece.

- Petar je eventualni tron prepustio Filipu i to je akt patriotizma. I sam je rekao da nije spreman da preuzme tu dužnost. Abdikacija je za mene sasvim u redu. Pre svega, zbog Petrove sreće, a potom - Filip je ovde, u Srbiji, oženio se prelepom srpskom damom, koja sve to razume. Pogledajte, Dana čak i liči na mene, kao da mi je ćerka! I sin Aleksandar je to podržao, i on i Petar su mi rekli: „Mama, šta god da je potrebno Filipu, borićemo se za njega“ - priča princeza i dodaje:

- Odnos s Aleksandrom (ocem) sada je teška priča.

Na naše pitanje ima li to veze s princezom Katarinom, drugom suprugom prestolonaslednika, koja se percipira kao seme razdora među Karađorđevićima, kaže:

- To treba pitati princa Aleksandra, a ne mene. On gotovo nikad nije video unuka, a Stefan je mnogo puta bio u Španiji, za Božić i ovako... To je vrlo tužno. Pokušaj da budemo kao porodica, da Stefan bude sa dedom, nije uspeo.

Krvna veza

A sve je međ ovim ljudima plave krvi, koji su, kako to obično i biva u tim krugovima, u srodstvu, počelo još 1970.

- Princ Aleksandar i ja smo u krvnoj vezi kao četvrto koleno, preko dinastije Saks-Koburga i Gote. Ali to je vrlo komplikovana povezanost, da bi i meni trebalo vremena da se setim svih prinčeva i princeza koji nas vežu - kaže princeza, koja se priseća kako je upoznala Karađorđevića:

- O, moj bože, bilo je je prelepo. Aleksandra sam upoznala na večeri kod teče i tetke, grofa i grofice od Pariza u Estorilu. Došao je s kraljem Italije Umbertom II, koga smo mi zvali ujka Bip. Bilo je to vreme egzila, mnogo kraljeva, prinčeva okolo. Od starta smo postali vrlo dobri prijatelji, a kako je bio u britanskoj armiji, išla sam u Irsku, gde je bio stacioniran, da ga vidim. Potom smo se verili i vratila sam se u Brazil da to kažem roditeljima. Majka mi je bila izrazita katolkinja, a prva stvar koju me je pitala nije bila koje je vere, već: „Je li viši od tebe?“. „Jeste, naravno!“

Venčanje je bilo 1972. u Sevilji, u palati Viljamanrike (Villamanrique de la Condesa), koju je princezina majka nasledila od Orleana.

- Španija je tada bila isključivo katolička zemlja, bilo je teško, za razliku od danas. Grof od Pariza, kralj Italije, svi su pritiskali i uspeli da biskup Sevilje odobri da venčanje bude po pravoslavnom obredu, što je bila dužnost princa Aleksandra - priča princeza.

Par je prve dve godine živeo u Brazilu, gde se princ zaposlio u sferi izdavaštva, a potom ih je njegov posao odveo u Čikago.

- Tu je 5. februara 1980. rođen Petar. Tog dana je u Čikagu bilo minus 40 stepeni Celzijusa! A dve godine kasnije preselili smo se u mesto koje se zvalo Vijena , u Ferfaksu, u Virdžniji, gde su rođeni moji dečaci Filip i Aleksandar 15. januara 1982 - osmehuje se Marija de Glorija.

Razvod

Nedugo zatim par se 1983. razveo, a razloge Marija de Glorija želi da zadrži za sebe. Lično je. Ona odlazi da živi u Španiji, a Aleksandar je u Londonu.

- Sinovi su bili između mene i Aleksandra. Nikada nije bilo rata između nas. Naprotiv. U početku je Petar išao u školu u Londonu, a Filip i Aleks (Aleksandar) su bili sa mnom. U vrtiću u Sevilji stekli su prijatelje za ceo život, braću Karlosa i Kristobala, koji su ih branili kada su ih starija deca zadirkivala što ne znaju španski - seća se princeza, koja se 1985. udala za vojvodu od Segorbe, s kojim dobija ćerke Sol (Sunce) i Luna (Mesec), dok se iste godine Aleksandar ženi Grkinjom Katarinom Batis.

Potom su se sva trojica preselila kod oca, a raspuste su provodili kod majke.

- Petoro dece zajedno u palati, na selu, na sat od Sevilje. Sinovi, ćerke, brazilski rođaci... Fantastično. Moj otac je bio najbolji deda, izvodio je trikove, stvari su nestajale. Sada i moj Stefan ide na isto mesto. Sva moja deca pomažu jedni druge, ubili bi da spasu jedno drugo. To su braća i sestre. U suštini smo veoma srećna porodica. Hvala bogu na tom. I veoma jedinstvena - kaže princeza, koja je sad spremna da odleti kući, u Sevilju.

- Ne znam da li će Filip ikada biti kralj, ali znam da će dati primer i nastaviti tradiciju Karađorđa. To je njegova misija i znam da može da je iznese. Bio ili ne bio kralj, važno je da Srbija bude jaka s Karađorđevićima ovde. Odlazim srećna, deca su mi dobro. A deda Aleksandar će doći. Nadam se...

NE PROPUSTITE

OBELEŽITE PETROVDAN UZ KURIR: DANAS poklon IKONA SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE u zlatotisku s molitvom plus Stars

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen Svetim apostolima Petru i Pavlu. Kurir svim čitaocima poklanja IKONU SVETI APOSTOLI PETAR I PAVLE u zlatotisku s molitvom plus dodatak Stars.

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričešće vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.

Ovaj praznik pomen je na stradanje Svetih apostola Petra i Pavla, koje se dogodilo u Rimu 67. godine nove ere, a prema nekim izvorima 69. godine nove ere.

Sveti apostoli Petar i Pavle u hrišćanstvu se smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere. Prema predanju, Sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.