Obilne padavine koje su ovih dana ponovo natopile Srbiju po ko zna koji put su aktuelizovale pitanje kako što efikasnije zaštititi ljude i imovinu od pogubnih posledica koje elementarne nepogode mogu da izazovu. Jedan od načina da se to učini jeste udruživanjem snaga lokalnih samouprava jer vanredne situacije uzrokovane elementarnim nepogodama, a posebno poplave, ne znaju za lokalne granice.

„Kada dolazi nevreme ono obično zahvati više desetina lokalnih samouprava, više upravnih okruga. Nepogoda koja dolazi sa zapada i pogodi Arilje ili Ivanjicu često dođe i do Kruševca, pa to bude neka uzročno posledična veza“, kaže Dušan Todorović, načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije Kruševca, grada koji zajedno sa još 17 gradova i opština sliva Zapadne Morave predstavlja primer dobre prakse međuopštinske saradnje.

„Ako tretiramo svi probleme na isti način onda imamo mogućnost da određene vodotokove, koji prolaze kroz više lokalnih samouprava ili se naslanjaju na njih, da ih uredimo uz manje sredstava“, dodaje Todorović. On kaže i da se udruživanjem dobija mogućnost da se ukrupne sredstva kod međunarodnih donatora, ili onih koji mogu da ih obezbede, kao sliv koji ima više od 200 kilometara voda i preko 500.000 stanovnika koji tom području gravitiraju. Slična iskustva imaju i opštine u slivu Drine koji obuhvata 11 jedinica lokalne samouprave: grad Loznicu i opštine Mali Zvornik, Ljubovija, Bajina Bašta, Nova Varoš, Priboj, Osečina, Krupanj, Sjenica, Prijepolje i Bogatić. Po uzoru na ove gradove i opštine potpisani su protokoli i za sliv reka Kolubare, Velike Morave i gornjeg Dunava.

Srbija je prošle godine donela strategiju reforme javne uprave i program reforme lokalne samouprave a međuopštinska saradnja jeste jedan od osnovnih delova te reforme koja pruža velike mogućnosti za građane.

maja-macuzic-puzic-2.jpg
Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave 

„Međuopštinska saradnja je važna posebno u segmentima pružanja javnih usluga gde pojedine lokalne samouprave nisu u mogućnosti samostalno da pruže uslugu svojim građanima i privredi i u tom smislu lakše im je kada se udružuju. To je naročito važno kod nekih manjih jedinica lokalne samouprave, ali svakako i kod jedinica lokalne samouprave koje vezuje neka slična tema“, kaže državna sekretarka Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Maja Mačužić Puzić i dodaje da na tom putu MDULS ima značajnu podršku Evropske unije.

Osim u slučaju vanrednih situacija, primeri dobre prakse međuopštinske saradnje postoje i u lokalnim samoupravama koje su organizovale zajedničku službu pravobranilaštva, službu lokalnog ombudsmana ili službu zoo higijene.

„To konkretno znači da jedna manja lokalna samouprava nema ni tehničkih ni kadrovskih kapaciteta ni mogućnosti da samostalno organizuje posao i pruži određene usluge građanima i onda u tom smislu je jednostavnije, celishodnije, ekonomičnije, da se opštine udruže, oforme zajedničku službu i na taj način pruže kompletnu uslugu njihovim građanima i zadovolje njihove potrebne“, dodaje Mačužić Puzić.

mdulsuprava.jpg
Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave 

Sličan primer pominju i u Stalnoj konferenciji gradova i opština napominjući primer grupe opština iz Bačke koje su se udružile i osnovale zajednički regionalni arhiv. Novak Gajić iz SKGO-a kao glavne izazove u daljem razvoju međuopštinske saradnje vidi zakonska rešenja koja bi trebalo izmeniti tako da se olakšalo opštinama da se spajaju oko zajedničkih stvari i, u nedostatku novca, otpočnu saradnju.

„Pored obezbeđivanja pravnih uslova, mi bi želeli da Republika shvati da i ona da ima suštinsku korist od toga što će usluga na lokalu biti bolja, jeftinija i dostupnija, tako da se zalažemo za osnivanje jednog fonda koji bi podržavao međuopštinsku saradnju“, kaže Gaijć.

Odličnog partnera u uspostavljanju međuopštinske saradnje Srbija ima u Evropskoj uniji koja u toj oblasti ima dugu praksu i bogato iskustvo.

Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave