RATE ZA KREDITE SKAČU I PO 8.000 DINARA: Ovo je računica sa primerima koliko će rast kamata uticati na zajmove u evrima!

Nakon što je Evropska centralna banka povećala kamate za 0,5 odsto, prvi put posle 11 godina, očekuje se rast euribora u istom procentu, što će povećati i mesečne dugove za zajmove vezane za evropsku valutu

Tačan iznos poskupljenja kredita u otplati zavisi od količine pozajmljenog novca, ugovorene kamate, perioda otplate i od toga koliko je vremena prošlo od kada je kredit odobren.

Ovi parametri se razlikuju i drugačiji su za svaki kredit pojedinačno, ali kalkulacije za pojedine zajmove pokazuju da bi rate za stambene evrokredite mogle da porastu i za više od 8.000 dinara u odnosu na početak godine.

Naime, vrednost šestomesečnog euribora, za koji se najčešće vežu stambeni zajmovi, bila je početkom 2022. negativna i iznosila je - 0,539 odsto, da bi sredinom jula prešla u plus, prvi put od 2015. godine, i sada iznosi 0,632 odsto. Ovaj nagli rast kamate već je doveo do rasta mesečnih rata.

Varijabilna kamata

Nakon reakcije ECB očekuje se povećanje euribora za novih 0,5 odsto, što bi značilo visinu šestomesečnog euribora od 1,132 odsto. To bi na primeru stambenog kredita od 50.000 evra na 20 godina, sa maržom banke 3,5 odsto, značilo povećanje rate za 44 evra (oko 5.000 dinara) u odnosu na početak godine.

Na primeru stambenog zajma od 80.000 evra na 25 godina rata se povećava za 73 evra (oko 8.500 dinara) u odnosu na početak godine.

Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije i predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita, ukazao je da će svi korisnici stambenih kredita indeksirnih u evrima s promenljivom kamatnom stopom osetiti u znatnoj meri posledice odluke ECB da poveća referentnu kamatnu stopu, a zavisi od toga koliki je iznos kredita kada je indeks korišćen.

- Grube procene pokazuju da bi korisnik kredita od 50.000 evra, na 25 godina, trebalo da ima veću ratu za 3.000 do 4.000 dinara - istakao je Hanić za RTS.

Ključna poluga

Prema njegovim rečima, promenljiva kamata znači da je jedna komponenta fiksirana, a druga zavisi od kretanja na međubankarskom evropskom tržištu.

- Kamatne stope su ugovorene u smislu bruto kamatne stope, jedna komponenta je fiksna, druga varira, to je model koji sve banke primenjuju. Na ovu drugu nijedna banka ne može da utiče kada je reč o našem bankarskom tržištu - rekao je Hanić.

Podseća i da je referentna kamata ključna poluga koju primenjuju centralne banke pojedinih zemalja, kao i naša NBS, koja je od aprila četiri puta povećavala tu stopu u borbi da se obuzda dalje kretanje cena potrošačkih proizvoda.

Kurir.rs