MLADI NAJČEŠĆE OBOLEVAJU OD FOBIJA I PARANOJE! Evo zbog čega završavaju u psihijatrijskoj bolnici "Dr Laza Lazarević"

Samo na Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" prošle godine bezmalo svaki četvrti hospitalizovani pacijent bio je uzrasta od 18 do 30 godina, dok je skoro svaki peti koji je ambulantno lečen tog životnog doba.

Samoubistvo jutjuberke Kristine Kike Đukić, koja je sa 21 godinu sebi oduzela životi, i to u trećem pokušaju, pokazalo je strašnu istinu da naši mladi i te kako imaju psihičkih problema, da im trebaju pomoć i podrška, počev od one roditeljske i iz porodice, koje neretko ne samo da nema nego stižu i osuda i stigmatizacija.

Prof. dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", iznoseći podatak da je na ovoj klinici od ukupnog broja bolnički lečenih pacijenata u 2021. godini njih 23 odsto uzrasta od 18 do 30 godine, dok je ambulantno lečenih u tom dobu 17 odsto, ističe da ovo nisu cifre na osnovu kojih bi se mogli donositi sudovi i planirati eventualne aktivnosti, jer je još mnoštvo zdravstvenih ustanova koje se specijalizovano ili u okviru svojih službi bave zaštitom mentalnog zdravlja.

Uz to, broj ljudi koji se jave za pomoć pre svega je mera zdravstvene prosvećenosti i može da bude rezultat dobro vođene promocije mentalnog zdravlja u smislu osvešćenosti da rano i pravovremeno lečenje garantuje bolju prognozu i brže vraćanje uobičajenoj životnoj rutini.

- Problemi koje mladi imaju uglavnom su vezani za zahteve samog uzrasta, tj. teškoće u emotivnim vezama, psihološkom odvajanju od roditelja, interpersonalnim odnosima, školovanju. Međutim, to nema veze sa vrstom dijagnoze, jer su stresovi i teškoće neizbežni deo života svakog od nas. Mladi ljudi najčešće obolevaju od afektivnih poremećaja, fobija i paničnog straha, zloupotrebe psihoaktivnih supstanci i alkohola, neretko i poremećaja iz psihotičnog spektra. Da li će mlada osoba razviti neke od ovih poremećaja, zavisi od biološke baze, naslednih faktora, stepena razvijenosti mehanizama za prevladavanje stresa, mehanizama odbrane, porodičnih okolnosti - kaže za Kurir Stašević Karličić.

Ključna stvar je kako da roditelji i okolina prepoznaju da ta mlada osoba ima neku dijagnozu i kako da se ponašaju.

- Teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, odnosno promene ponašanja koje znatno odstupaju od uobičajenih obrazaca ponašanja, svakako su poziv da porodica podstakne mladu osobu da se obrati za pomoć. Bilo kakvo osuđivanje, negiranje ili minimiziranje teškoća nije od pomoći. Važno je da naglasimo da je stigmatizacija psihijatrijskih pacijenata, njihovih porodica, pa čak i zaposlenih u psihijatrijskim službama - u celom svetu, pa i u našem društvu, još prisutna. Zato se ljudi kojima je potrebna pomoć ne snalaze lako u traženju podrške i za sebe i za sebi bliske ljude. Po dijagnostikovanju određenog psihijatrijskog poremećaja, nužno je da roditelji pristupe kao da je u pitanju bilo koja druga telesna bolest, odnosno da se pozivaju na odgovornost mlade osobe prema sopstvenom zdravlju - ističe Stašević Karličić i dodaje da to ponekad nije lako jer je za neke psihijatrijske poremećaje uobičajen simptom nedostatak uvida i kritičnosti obolelog u sopstveno stanje.

Neretko i mladi dižu ruku na sebe.

- Pokušaj samoubistva je najčešće najteža komplikacija depresivnog poremećaja, često neprepoznatog, nelečenog ili neadekvatno lečenog. Stoga je za porodicu i prijatelje najvažnije da ne budu osuđujući ili zaprepašćeni i da podrže osobu tokom procesa lečenja. Ponekad su neophodne promene unutar čitavog porodičnog sistema ili njegova psihoedukacija da bi se ublažili zahtevi ili pak posledice nerazumevanja, loše komunikacije, neadekvatnih uloga i slično u samoj porodici - kaže Stašević Karličić i dodaje:

- Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa samoubistva generalno, pa i u kategoriji mladih ljudi, stabilno pada od 2017. Ovakav trend pada zasigurno je posledica brojnih preventivnih mera u oblasti mentalnog zdravlja koje Klinika u saradnji sa resornim ministarstvom godinama sprovodi. Osim SOS linije za adolescente i njihove porodice, koja je uvedena na Nacionalnoj liniji za zaštitu mentalnog zdravlja 0800/309-309 (opcija 3), Centra za mentalno zdravlje u zajednici (Terazije 3), Klinika je u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i SZO napravila i aplikaciju za mobilne telefone "Uvek uz tebe", koja je posebno prijemčiva za mlade. Aplikacija je razvijena radi pravilnog informisanja iz oblasti zaštite mentalnog zdravlja i da bi psihološku pomoć i podršku učinila još dostupnijom.

Kurir.rs/J. S. Spasić