"CRNA KUTIJA" OBAVEZNA I U AUTOMOBILU: Biće smeštena ispod haube, a u slučaju udesa meriće ove podatke

"Crne kutije", koje daju ključne podatke da bi se razumeli uzroci nesreće, "preseliće" se iz aviona i u automobile.

"Crna kutija" u porodičnim automobilima biće smeštena ispod haube i čuvaće podatke 30 sekundi pre i posle udara, odnosno otvaranja vazdušnih jastuka. Beležiće samo tehničke informacije, a ne i zvuk, zbog čega ih zovu i "gluve kutije". Podaci će se brisati svaki minut i novi snimati preko njih. Takođe, neće biti moguće zabeležiti vizuelni zapis.

Povezane preko elektronskog čipa davaće podatke o brzini kretanja, broju obrtaja motora, fazi ubrzanja, kočenju, ali i farovima, migavcima, vezivanju pojasa, uključivanju vazdušnih jastuka i geografskim koordinatama. Čak će saopštavati i nivo izduvnih gasova. Ti podaci će kasnije biti od ključnog značaja za utvrđivanje uzroka nesreće.

S druge strane, uz pomoć "crne kutije" neće moći da se sazna da li je vozač koristio alkohol ili narkotike, da li je, na primer, kucao poruku na telefonu tokom vožnje ili, možda, gledao video, a neće biti poznato ni ko je sedeo za volanom.

Zvanični naziv "crne kutije" za automobile je "snimač podataka o događaju", odnosno, na engleskom, Event Data Recorder, od čega potiče i nova međunarodna skraćenica EDR. Kutije će biti zapečaćene i nedostupne za vozača.

U nekim vozilima za evropsko tržište one su već instalirane, poput, na primer, električnih automobila marke "tesla". Dovoljno je samo da se apdejtuje softver, pa da budu operativne.

Sakupljene podatke iz "crnih kutija" moći će da koriste samo istražni organi, sudske vlasti ili ovlašćeni instituti. Osiguravajuća društva neće imati pristup. Očekuje se da će ovaj sistem dodatno povećati cenu ionako preskupih automobila, ali da će, s druge strane, smanjiti troškove osiguranja. Mere se ne odnose na polovne automobile.

Vozači u EU su podeljeni - neki smatraju da će se na ovaj način povećati bezbednost, što i jeste zvanični cilj, dok drugi smatraju da je ovo samo još jedan način da se nastavi sve veće posmatranje i praćenje života građana u svojevrsnom "realnom rijalitiju".

Vozače u Srbiji ovaj evropski zakon za uvođenje "crnih kutija" u automobile ne obavezuje, jer još nismo članica, ali je jasno da čitavo naše zakonodavstvo moramo da uskladimo s evropskim tekovinama, uključujući, dakle, i u ovom domenu, ukoliko jednoga dana želimo da postanemo članica. Za sada stranci koji dolaze van EU nemaju obavezu da ugrade ovaj uređaj kada stupaju na tlo Unije.

Maksimalno 110, blokada na 180

Osim što će biti proveravana direktno u automobilu, brzina na drumovima se sve više i fizički umanjuje. Najpre, saobraćajnim znakovima. U Francuskoj je, tako, ograničenje, na 150 kilometara na sat, uvedeno prvi put tokom naftne krize sedamdesetih.

Sada se, građanskom konvencijom za zaštitu klime, traži spuštanje maksimalne brzine sa 130 na 110. Brzina se spušta i tehnički. Novom evropskom regulativom, od jula 2024. sva vozila će morati da poseduju tempomat koji ograničava vožnju na osnovu dozvoljene brzine. Takođe, sva nova "Renoova" vozila ili najnoviji modeli "volvoa" i "tojote" ograničeni su na maksimalnih 180 kilometara na sat.

(Kurir.rs/Novosti)