SEDMI TALAS KORONE! DOKTOR POPADIĆ OTKRIVA: Sad se zaražavaju samo oni koji se ne čuvaju!

Svega 0,7 odsto populacije Srbije ima četvrtu dozu, treća je primljena još lane, polovina stanovništva nema nijednu, a poslednji talas smo ispratili još minule zime, te je pitanje imamo li uopšte imuniteta na koronavirus, da nas bar zaštiti od nekih težih oblika bolesti. Korona pride u omikron podvarijanti BA.5, koja je uveliko među nama, probija sve imunitete, pa i onaj stečen već jednim zaražavanjem istim tim BA.5. Ipak, nije sve tako crno i, iako tako ne izgleda, u sebi nosimo neki imunitet.

- Kod najvećeg broja onih koji su primili prvu i drugu dozu vakcine do sredine prošle godine, a što je bilo skoro 50% populacije, imunitet se suštinski izgubio. Od avgusta 2021. uvedena je treća doza, ali i kod onih koji su je primili oslabio je imunitet, koji kod korone traje tri do šest meseci. Značajan broj ljudi imao je koronu u januaru i februaru ove godine, čime su stekli prirodni imunitet, ali zna se da je imunitet slabiji kod inficiranih nego vakcinisanih - rekao je za Kurir dr Bekić.

Međutim, imunolog prof. dr Dušan Popadić s Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu, na kom je prodekan za redovnu nastavu, objašnjava za Kurir da ipak imamo neki imunitet.

- Imunitet traje mnogo duže od nekoliko meseci, ali ovde je reč o proboju imuniteta, jer je virusa mnogo u populaciji. Taj proboj se dešava kako kod koga i u zavisnosti od toga kako se ko ponaša. A ako bismo uzeli da merimo antitela ili određujemo ćelijski odgovor, mogli bismo vrlo lako i lepo da izmerimo koliki je taj imunitet. Ali to i dalje ne znači da možemo da se ponašamo neoprezno. Iznenađuju me ljudi koji se još nisu prilagodili tome da treba da se štite i nose maske - kaže za Kurir prof. Popadić i objašnjava šta je to ćelijski imunitet:

- Postoje ćelije koje su oblikovale receptore kako da prepoznaju trodimenzionalnu strukturu virusa. Neke od tih ćelija žive jako dugo, reč je o decenijama, i takve ćelije štite od ponovnog kontakta sa virusom. Ako su to T limfociti, onda mogu da zaštite od razbolevanja, a ako su posebne vrste B limfocita, mogu da zaštite i od zaražavanja. A snaga stečenog imuniteta se ocenjuje u odnosu na pretnju s kojom se sreće. Ako je previše virusa, i snaga tog imuniteta je slabija.

Srbija zvanično ima oko 6.000 novozaraženih na dan, ali prof. Popadić ističe da je realno tri do četiri puta više inficiranih dnevno. A to je, kada se pomnoži, oko 20.000, pa i više. Znači li to da BA.5 probija svaki imunitet i da ćemo se bukvalno svi prokužiti?

- Ne probija bukvalno sve, da je tako, onda bismo svi bili bolesni. Mnogi su bili u kontaktu s omikronom, kada se pojavio krajem decembra i početkom januara. Sada nemamo naivnu populaciju jer su svi bili u kontaktu sa virusom, a ipak se i deo populacije vakcinisao. I ko prima treću ili četvrtu dozu osvežava svoj imunitet - navodi prof. Popadić.

Ali ima li svrhe pelcovati se u piku talasa, kada je praktično virus brži od vakcine, kojoj treba vremena da stvori imunitet.

- Jeste potrebno vreme da se stvori imunitet. Da bi se stvorio imunitet, najmanje treba 10 dana, a osoba je potpuno zaštićena šest do osam nedelja posle imunizacije. I ljudi bi i sada trebalo da se vakcinišu, pa i četvrtom dozom, koja je posebno preporučena za ugrožene kategorije, starije od 65 godina, osobe s hroničnim bolestima, imunokompromitovane osobe, ali i zdravstvene radnike - objašnjava prof. Popadić.

J. S. Spasić