OVO NIJE DOM, OVO JE MUČIONICA: Stari ljudi gladuju, vezuju ih za krevet, kad im pozli, niko ne sme da zove Hitnu! PAKAO U KRNJAČI

Ovo za Kurir tvrde bivše radnice privatnog doma za stare "Rojal" u Krnjači, koje ukazuju da su zbog neadekvatne nege mnogi korisnici dobili šugu, a bilo je i smrtnih slučajeva.

Kako kažu, tu mučionicu su napustile i zbog toga što vlasnik nije ispunio obećanje da će legalizovati taj dom za stare, a i plate im nije isplaćivao mesecima unazad.

Skupile su hrabrost da za Kurir otkriju šta se sve dešava iza zatvorenih vrata luksuzno uređene vile u Krnjači, ali zbog ozbiljnih pretnji koje su od vlasnika dobijale po odlasku želele su da, iz bezbednosnih razloga, za sada ostanu anonimne.

- U domu ima 40 korisnika, a samo jedna sestra vodi računa o njima, mravi šetaju po prostorijama. Higijena je na veoma lošem nivou, korisnici doma dobili su herpes, pa čak i šugu. Mazali su ih sumpornim kremama, dok doktore nismo mogli da pozovemo kada smo hteli i kada je to bilo potrebno. Doktor dolazi jednom mesečno po naredbi gazde, mi smo se borili za to da dolazi svake nedelje, ali bezuspešno - kaže bivša radnica doma "Rojal" (ime i prezime poznato redakciji) i tvrdi:

- Zaprećeno nam je da, ako nekome od korisnika pozli, ni slučajno ne zovemo Hitnu pomoć i da je bolje da nam umru u domu kako bi srodnici uzeli naš pogreb, pošto vlasnik doma ima procenat od toga.

Druga sada već bivša radnica "Rojala" (ime i prezime poznato redakciji) potvrđuje ove navode i dodaje da je ishrana starijih ljudi u domu jeziva.

- Ti ljudi gladuju po nekoliko dana, nemaju šta da jedu i nema ko da ih nahrani. Kuvarice raspolažu sa veoma malo sastojaka, dva kila mesa i pomalo povrća na čak 40 ljudi. Te žene su čak i od novca iz svog džepa kupovale namirnice - jogurt, mleko, lubenicu i drugo voće i ostale neophodne stvari koje su mogle da priušte. Nisu više mogle da gledaju te jadne ljude kako se muče i gladuju - navodi naša sagovornica.

Ona ukazuje i na uvrede i pretnje koje je doživela kada je vlasniku saopštila nameru da da otkaz.

- Kad sam videla šta se tamo dešava, želela sam da pobegnem. Odmah sam počela da tražim novi posao, a kad sam to rekla gazdi, on je zapretio i meni i mojoj porodici da će nam "slomiti koske" i da zna gde živimo. Zbog straha i fizičkih pretnji nisam smela tada da odem, trpela sam tu agoniju i bila svedok stravičnim scenama. Nisam mogla to više da gledam, napustila sam posao i pobegla iz Beograda - priča ova žena.

I treća bivša radnica (ime i prezime poznato redakciji) doma za stare u Krnjači svedoči o užasu u toj ustanovi.

- Ovo nije dom, pre bih ga nazvala mučilištem. Korisnicima stalno uzimaju telefone, a ako "nisu dobri", vezuju ih za krevet ili zaključavaju. Mi smo im pomagali i trudili se koliko smo mogli. Starijem gospodinu koji ima dijabetes nisu davali da jede. Nije bio dementan, a kada su ga pitali iz Hitne da li ga je neko obilazio i ponudio hranu, njegov odgovor bio je - ne. Davala sam mu šećer i polivala ga vodom. Kad se malo povratio, uzeo je da jede, onako halapljivo, nikada to neću zaboraviti. Sedela sam pored njega i plakala - priča sagovornica Kurira i dodaje da je dobila strašne kritike jer je pozvala Hitnu pomoć kada je korisniku pozlilo.

Tvrdi da je i ona dobijala pretnje od gazde.

- Nismo bili plaćeni, a kad sam pitala za novac, rekao mi je da pare neću dobiti nikad i da jedino može da me unakazi i skloni s lica zemlje - kaže ona.

Kurir.rs/ Iva Ogarević