Mnogi, posebno mladi, koji su zdravi i bez pridruženih bolesti, sada dobijaju simptome nalik prehladi, pa i ne mare je li korona ili neki drugi letnji virus, zapravo svejedno im je, lako će da prebole. Opušteno šetaju okolo, ne pomišljajući da se testiraju ili odu u kovid ambulantu. Ali nije svejedno, ističe pulmolog prim. dr Slavica Plavšić, i to iz mnogo razloga. I zbog njih i zbog drugih.

Ako neko ima kovid infekciju, podseća dr Plavšić, treba da se izoluje bar sedam dana jer može da zarazi mnogo drugih s kojima je u direktnom ili indirektnom kontaktu, a kontakti nemaju zakonsku obavezu da budu u izolaciji. I tako virus ide dalje.

slavica-plavsic-privatna-arhiva.jpg
Privatna Arhiva 

- Za zaraženog je važno da zna i da novi sojevi omikrona, koji su u opticaju, a to su BA.4 i BA.5 sa svojim podvarijantama, ostavljaju slab i kratkotrajan imunitet, a potencijalno mogu da oštete vitalne organe - srce, pluća, mozak. Svaka sledeća infekcija, a može da se ponovi već posle nekoliko meseci, dovodi do novih oštećenja istih i/ili drugih organa. Svaka prva ili ponovljena infekcija, pogotovu kod nevakcinisanih, može da se nastavi postkovidom (long kovidom), koji ima više od 200 opisanih simptoma i koji može da traje mesecima - objašnjava za Kurir dr Plavšić i dodaje da mnogi pacijenti ovo znaju odlično jer su prošli kroz produženi kovid u prethodnim talasima, a nekima je trebalo i po godinu dana da se potpuno oporave, dok je ostalo i "mnogo postkovid invalida o kojima zasad ne postoji nikakva zvanična statistika".

foto: Ana Paunković

TESTIRANJE PRE ULASKA U KOLEKTIV

Ako neko smatra da ima samo prehladu, ipak bi trebalo da se testira, posebno ako ide na posao ili u neki kolektiv, naglasio je pukovnik doc. dr Ivo Udovičić, komandant kovid bolnice Karaburma.

- Svako ko ima rizik bilo koje virusne infekcije treba da se testira pre nego što uđe u kolektiv. A oni koji nemaju radnu obavezu mogu da idu u samoizolaciju i uzimaju simptomatsku terapiju pošto je ovo virusna bolest. Za starije je apsolutno preporučeno da idu u kovid ambulantu jer oni uglavnom imaju dosta pridruženih bolesti i moraju da primaju antivirusnu terapiju koja je preporučena za njih i koja postoji u ambulantama - naveo je dr Udovičić za RTS i dodao da maske ipak štite, neke manje, a neke više.

Za osobe kojima zaraženi pacijent prenese infekciju, posebno ako su stari i imaju pridružene bolesti, ističe dr Plavšić, postoji opasnost od mnogo teže forme bolesti koja zahteva bolničko lečenje, a može dovesti i do smrtnog ishoda.

- Sve to zajedno dovodi do toga da se opterećuje ionako preopterećeni zdravstveni sistem. U kovid ambulante povlače se zdravstveni radnici sa drugih radnih mesta, a i kovid bolnice imaju vrlo malo svojih zaposlenih svih profila, pa moraju da angažuju zdravstvene radnike iz drugih ustanova, u kojim zato nema dovoljno njih a leče pacijente sa dijabetesom, bolestima srca... Na to neki pacijent koji je možda nekoliko godina čekao na operaciju, na primer kuka, konačno, stigne na red za bolnicu. Ali ne da operiše kuk ili neki tumor, nego završi u Batajnici kao kovid pacijent - ističe dr Plavšić.

kovid-bolnica-krusevac-foto-ana-paunkovic-10.jpg
Ana Paunković 

Dr Plavšić tvrdi i da ćemo "u narednom periodu imati sve više viška smrtnosti i to ne pacijenata koji su umrli od kovida nego s kovidom".

- Posebno bi bio pogođen zdravstveni sistem ako se (u lošijem scenariju) popune specijalizovane kovid bolnice (Batajnica, Kruševac, Novi Sad) pa bi morali ostali klinički centri i bolnice, po ko zna koji put, da uđu u kovid sistem. I tako se stvara začarani krug iz koga se zdravstveni sistem još više oštećuje - navodi dr Plavšić i dodaje da, prema podacima Ekonomista, imamo višak smrtnosti najveći u Evropi posle Bugarske - od februara 2020. do juna 2022. on iznosi 60.000, tj. toliko je više umrlih osoba preko broja koji bi se očekivao na osnovu desetogodišnjeg proseka pre pandemije, a što je čitav jedan grad veličine Užica.

Kurir.rs/J. S. Spasić