HOBI JE VEOMA BITAN U VASPITANJU! Dr Marija Ranđelović: Dete mora da izabere svoje slobodno vreme, ovo je ključno za odrastanje

Među mlade potrebno vratiti hobi kao sastavni deo odrastanja. Naravno, u skladu sa trenutnim stepenom razvoja društva.

- Velika je čast dobiti priznanje koje nosi ime našeg velikana Dositeja Obradovića i ovu povelju smatram zaista bitnom u smislu da ona predstavlja dokaz da se svaki rad ceni, da postoji neko ko prati aktivnosti svih nas koji se trudimo da unapredimo obrazovanje. Meni ona predstavlja osim satisfakcije za minuli rad i veliku obavezu i podstrek da nastavim sa aktivnostima.

Nedavno ste u jednom intervju na televiziji sa početkom letnjeg raspusta izjavili da je gluvarenje najopasniji izbor. Kakve su alternative danas pred najmlađima kada su roditelji pod pritiskom globalizacije sve manje sa svojom decom a sve više u jurnjavi za novcem i poslom?

- Brojne su aktivnosti koje mladi mogu da upražnjavaju kako samostalno, sa drugovima tako i sa roditeljima. Moji prijatelji, saradnici i ja zastupamo tezu da je među mlade potrebno vratiti hobi kao sastavni deo odrastanja. Naravno, u skladu sa trenutnim stepenom razvoja društva.

Šta je bitno prilikom izbora hobija?

- Najvažnije je da dete ne trpi pritisak. Da roditelji imaju sluha za potrebe i mogućnosti svoga deteta, da ne nastoje da kroz nametnute aktivnosti svome detetu pokušaju da nadoknade neke svoje propuštene prilike iz mladosti. Roditelji mogu predlagati i organizovati određene aktivnosti ali konačnu odluku treba da donese dete. Tajna u ostvarivanju navedenog jeste prilagođavanje aktivnosti dečijem rasponu pažnje, sposobnostima i uzrastu.

Spomenuli ste dok smo spremali intervju da je manjak hobija često povezan sa porastom nasilja među mladima. Kako to objašnjavate ?

- U mehanizovanom i automatizovanom društvu, dosada napada sve društvene staleže. Kompjuterizovana i kibernetička civilizacija za posledicu ima gomilu različitih informacija i podataka, u svetu sukobljenih vrednosti. Delinkventno ponašanje, koje stručnjaci opisuju kao složen bio-psiho-socio-kulturni proces, prisutno je tamo gde postoje poremećaji u porodičnim odnosima, gde se ne izvršavaju školske obaveze, gde je slobodno vreme, zapravo ''mrtvo vreme'' ili među vršnjacima takozvano ''gluvarenje''. Od posebnog je značaja obrazovni i edukativni potencijal slobodnog vremena i njegova preventivna aktivnost u suzbijanju asocijalnog oblika ponašanja. Obrazovno-formativni značaj slobodnih aktivnosti pomaže u izgradnji pozitivnih atributa ličnosti i karaktera i takođe terapeutski značaj u procesu redukacije i resocijalizacije onih sa devijantnim ponašanjem.

Da li to znači da je slobodno vreme u savremenom dobu jedna vrsta opasnosti?

- Naprotiv, slobodno vreme je jedan od najvećih potencijala za podizanje nivoa vaspitanja, kulture i obrazovanja mladih, što je inače i velika društvena i pedagoška odgovornost. Moje mišljenje je da je neophodna sveukupna društvena aktivnost i briga o slobodnom vremenu mladih. Tu hobi može da bude od velikog značaja a za sada predstavlja davno zaboravljenu reč.

Roditelji su sve manje sa decom, da li onda nastavnici dobijaju dodatnu ulogu?

- Razvoj kulture provođenja slobodnog vremena kod učenika prvenstveno podstiču i formiraju roditelji, ali ipak uloga nastavnika i vaspitača, škole, nastavnih sadržaja, intencionalna ili ne, može biti presudna, praktično usmeravajuća, skrivena ili otvorena. Imajući to u vidu, zadatak nastavnika je usmeravanja učenika u korišćenju slobodnog vremena uz bogatstvo, raznolikost, zanimljivost i atraktivnost ponuđenih sadržaja i aktivnosti koje će osvojiti učenika i privući mu pažnju. Zbog svega navedenog trudiću se da u nastupajućem periodu zajedno sa svojim saradnicima da popularišem značaj hobija kroz različite edukativne radionice za nastavnike i vaspitače i da na taj način zajedno utičemo da slobodno vreme bude izvor druženja i sticanja znanja i veština a ne gluvarenja koje sa sobom nosi mnoge negativne posledice uključujući i vršnjačko nasilje.

(Kurir.rs)