POVRATNICI U SRBIJU DOŽIVLJAVAJU TEŠKE POSTTRAUMATSKE ŠOKOVE! Navikavaju se na strahove, depresiju i PANIČNE NAPADE!

Marginalizovane grupe se u Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) javljaju zbog mogućnosti materijalne podrške, a u borbi za egzistencijom zanemaruju svoje mentalno zdravlje

- Marginalizovane grupe u Srbiji uglavnom nam se obraćaju i koncentrisane su na pitanja svoje egzistencije, interesuju se za eventualne mogućnosti za materijalnom podrškom i u toj svakodnevnoj borbi za egzistencijom zanemaruju svoje mentalno zdravlje. Onda kada je osoba preopterećena egzistencijalnim problemima, briga o mentalnom zdravlju nije na prvom mestu, a činjenica da postoje organizacije gde mogu da se obrate i zatraže besplatnu pomoć stručnjaka iz ove oblasti nije dovoljno poznata.

Ovo za posledicu ima to da su, nažalost, mnogi ljudi navikli da žive sa izazovima poput strahova, depresije, anksioznosti, paničnih napada, nesanice. Pre započinjanja s bilo kakvom psihosocijalnom podrškom, potrebno je da se uspostavi odnos poverenja sa klijentom kako bi se klijent uopšte otvorio i prihvatio da dobije podršku stručnjaka - objašnjava Ristićevićeva:

- U okviru centra DIMAK klijentima je dostupna usluga besplatne psihoterapije, takođe osobe u potrebi za složenijom medicinskom i psihosocijalnom podrškom upućujemo na partnersku organizaciju IAN - Međunarodnu umrežu pomoći / International Aid Network, kao i na ostale brojne organizacije koje nude podršku iz ove oblasti.

Ona navodi i da se ljudi po povratku u našu zemlju suočavaju sa brojnim složenim zadacima, poput regulisanja lične dokumentacije, upisa dece u školu, nerešenih stambenih problema, pa u toj konstantnoj egistencijalnoj borbi (i, posledično, velikom interesovanju za materijalnom podrškom) zanemaruju svoje mentalno zdravlje i signale koje organizam šalje.

- U razgovoru sa klijentima primećujem veoma česte impulsivne reakcije, kao i da su preplavljeni strahovima, anksioznošću, a te svoje strahove ne iskazuju direktno. Zbog trenutne situacije i rata u svetu česta je retraumatizacija, podstaknuti ratnim katastrofama, pojedinci ponovo proživljavaju traume iz prošlosti. Strahuju da će se i kod nas zaratiti, a pogotovo oni koji su imali ratno iskustvo na području na kome su boravili ili gde su migrirali. Kao jedna od posledica rata javlja se trauma koja je nastala usled rata, a osoba koja se nađe u ratnim okolnostima nikada ne zna koliko će to da traje i ne može da predvidi krajnji ishod, pa to ratnu trauma čini jačom. Isto je i sa migracijama, ljudi u procesu migriranja nikada ne znaju koliko će dugo biti zadržani u nekoj zemlji, da li će stići do željene destinacije, kao i da li će se ikada vratiti u zemlju porekla - kaže naša sagovornica:

- Sva ova traumatična iskustva utiču na kvalitet života, često dovode do porodične disfunkcionalnosti, narušavaju poslovnu sferu, a mogu odvesti pojedince u alkoholizam i druge bolesti zavisnosti. Sa aspekta psihoterapije, jako je važno lečiti traumu, a u samom radu sa traumom i retraumatizacijom potrebno je mnogo strpljenja. Važno je da se pojedinci osveste da više nisu u istim okolnostima kao kada se trauma dogodila i da sada imaju drugačiji sistem podrške, npr., da su sada odrasli u odnosu na period traumatičnog iskustva i da mogu na drugačiji način da se sa njim izbore.

Ljudi često ne mogu da vide svetlo na kraju tunela, a to je više nego dovoljan razlog da se obrate za pomoć i ne dozvole da upadnu u klopku. Nakon dobijene psihosocijalne podrške, mnogi u prvi mah nisu svesni toga koliko im je to značajno, ali nakon nekog vremena uglavnom se javljaju da na veoma jednostavan način iskažu zahvalnost.

Kurir.rs / Aleksandra Kocić

Bonus video: