PROMENILI POL, PA SE POKAJALI! Prof. Đorđević veoma uspešno izveo detranziciju kod više od 30 osoba iz celog sveta

Jedan od vodećih svetskih stručnjaka kaže da zasad mali procenat transrodnih osoba poželi povratak nazad i da je najveći procenat zadovoljan nakon kompletne tranzicije

Beogradski centar za transrodnu medicinu, koji vodi prof. Đorđević, jedan je od vodećih u svetu za promenu pola, te je zato i stecište trans-muškaraca i trans-žena iz čitave bivše Jugoslavije, ali i sveta, koji bi da postanu suprotan pol.

Naš eminentni stručnjak dosad je uradio preko 6.000 takvih operacija, a 1.200 operisanih osoba bilo je s prostora bivše Jugoslavije. Jedan od najvećih izazova bio je i hirurški "povratak nazad" kod transrodnih osoba koje su se pokajale zbog prelaska u drugi pol. Takozvanu detranziciju, koja je posebno mukotrpan rad za hirurga, prof. Đorđević, jedan od vodećih stručnjaka za operacije promene pola u svetu, izveo je veoma uspešno kod preko 30 osoba.

- Nekada je to bio tabu, a danas je sasvim uobičajena procedura, gde se nakon psihijatrijskih praćenja, psiholoških testiranja i hormonske tranzicije, koja uključuje korišćenje hormona onog pola ka kojem se teži, planira operativni zahvat, a on podrazumeva uklanjanje postojećih genitalija i kreiranje novih u skladu sa željenim polom - kaže za Kurir prof. Đorđević, inače zaposlen kao dečji urolog i hirurg u "Tiršovoj".

Operacije se uglavnom izvode u jednom aktu, ističe profesor, osim nekih najzahtevnijih, gde se funkcija genitalija uspostavlja tek nakon ugradnje odgovarajućih pomagala (testis i penilne proteze).

- Oporavak je uglavnom brz, tako da se osobe vraćaju uobičajenom životnim aktivnostima, u proseku mesec dana nakon operacije. Tome su najviše doprinele modifikacije i unapređenja koje je beogradski tim uveo u praksu tokom prethodnih 20 godina.

Operativno lečenje i hirurška konverzija predstavljaju završni korak u potpunoj tranziciji i osobe s novoformiranim genitalijama nastavljaju svoj novi život u polu ka kojem su težile otkako znaju za sebe. Time se uključuju u uobičajeni život i u sredinu. S funkcionalne strane, rezultati su više nego prihvatljivi. Ponekad postoji potreba za nekim manjim korekcijama, ali je najveći procenat transrodnih osoba zadovoljan nakon kompletne tranzicije - navodi prof.

Đorđević i dodaje da su, za razliku od pre 10-15 godina, ove osobe sve više prihvaćene u našem društvu, bez stigmatizacije ili ograničavanja u životnim aktivnostima, školovanju, zaposlenju ili ostvarenju porodičnih želja.

Međutim, kao i sa svim u životu, ni ovde stvari ne idu uvek savršeno. Neki se ipak pokaju, pa traže novu operaciju i povratak u stari pol.

- Nažalost, određeni, ali zasad mali procenat transrodnih osoba pokaže znake kajanja i želju za povratkom nazad. Mi smo takav zahtev imali pre punih 12 godina, kada se o tomo gotovo ništa nije ni znalo. Krenuli smo u proces retranzicije i vratili genitalije hirurškim zahvatima na stanje kao i prilikom rođenja. Ovo je veoma mukotrpan rad, koji je moguć kroz nekoliko etapa, ali s krajnjim ciljem da takve osobe pronađu sebe i nastave da žive zadovoljne - naglašava prof. Đorđević i dodaje:

- Za nas hirurge to je predstavljalo novi izazov i, zahvaljujući našim tehnikama i radu, do sada smo "vratili nazad" više od 30 osoba iz celog sveta. Obično se radilo o lošim procenama psihijatara ili o prebrzim odlukama hirurga da urade operacije. Ponosan sam što naš beogradski tim nije imao osobu koja je pokazala kajanje i želju za detranzicijom.

Inače, transrodnost se, objašnjava prof. Đorđević, oseća u najranijem detinjstvu, pa skoro svaka transrodna osoba izjavljuje da se seća tog nesklada od najranijih dana svog života.

- Zahvaljujući razvoju medicine, kao i boljoj informisanosti, danas se transrodne osobe već u ranijim fazama svog života, pre puberteta i tokom adolescencije, javljaju stručnjacima za podršku. Potrebne su profesionalne evaluacije da li je reč stvarno o rodnoj disforiji (neskladu) ili je u pitanju neko od drugih stanja polne orijentacije - navodi prof. Đorđević.

Ipak, danas, u razvijenom društvu nije dovoljno da neko samo pokaže želju da promeni svoje genitalije, pa da mu to bude omogućeno.

- Svaku osobu prate najmanje dva doktora psihijatra/psihologa, a zatim ona mora biti najmanje godinu dana na hormonima pola ka kojem teži, da bi se stekli uslovi za hiruršku tranziciju. Reč je o ozbiljnim protokolima, koje je propisalo Svetsko udruženje za transrodnu medicinu i dužni smo da ih se pridržavamo. U suprotnom, mogućnost grešaka i ugrožavanja zdravlja i života ovih osoba je značajno povećana - naglašava prof. Đorđević. antrfile

Kurir.rs/ Jelena. S. Spasić