Monahinja Makarija (Obradović), igumanija manastira Sokolice kod Zvečana koja je preminula na Vojno-medicinskoj Akademiji u Beogradu, prema sopstvenoj želji, sahranjena je u manastiru Sokolici.

"Zašto bi Albanci uništavali svoju kulturnu baštinu? Uništavali su tuđe sa namerom da se zatre trag postojanja drugog naroda", govorila je mati Makarija.

Za života starala da se ne zaboravi važnost srpskog nasleđa na Kosmetu. Bunila se protiv prekrajanja istorije, što su pokušavali da urade tamošnji Albanci.

- Ako se danas iz usta vrsnih intelektualaca albanskog naroda može čuti da je Sveti kralj Stefan Dečanski ktitor Visokoh Dečana bio Albanac, stoga je njegov manastir albanska svetinja iz koje su srpski kaluđeri isterali albanske monahe (?!), ili da je Pavle Slavonac bio "najsvetiji patrijarh Albanaca“, onda su potpuno jasni pokušaji da Kosovo postane član Uneska. Novokomponovanim istoričarima potreban je kredibilitet prestižne svetske institucije da bi je proklamovale u "istine" u koje se teško može verovati. Zar se trenutno stanje mlađane države ne može nazvati erom otimačine? - govorila je mati Makarija u jednom intervjuu 2015. godine, uoči odluke o prijemu tzv. Kosova u UNESKO.

1280pxmanastir-sokolica11024x768.jpg
Foto: Eparhija Raško-prizrenska

To se na kraju nije dogodilo, a mati Makarija ukazivala je da je u današnje vreme teško biti Srbin na Kosovu, "bilo u manastirima, bilo u selima a još teže u gradovima".

- Srbi, kao starosedeoci, poseduju sve tapije na pradedovska imanja, ali su ipak samo građani drugog reda koje svako može da udesi, a imanjima njihovim svašta da se desi, a da pritom niko ne bude pozvan na odgovornost. Domaćin sadi baštu, ali ne zna ko će je brati, kopa bunar, ali nije siguran da li će iz njega piti vodu, gaji ovce, ali ne zna ko će se njegovim jaganjcima sladiti - napominjala je ona.

Na pitanje kako narod na Kosovu reaguje na sve što se dešava, mati Makarija govorila je da je narod zbunjen.

- Narod Stare Srbije je častan, dostojanstven, pobožan i duboko svestan svoje pripadnosti. Povezan je neraskidivim vezama sa svojom Crkvom, posebno sa svojim manastirima koje doživljavaju kao životne putevoditelje, kao oaze mira, spokoja i nade, jer srpski manastiri nisu od ovog sveta i ne žive u ovom svetu, ali egzistiraju u njemu deleći svakidašnjicu sa svojim narodom. Narod je zbunjen. Živi u sadašnjici i plaši se budućnosti jer ne zna šta će mu ona doneti. Priziva Boga i zna da će jedino On rešiti svetske probleme, a zajedno sa njima i probleme Srba u Staroj Srbiji.

Upozoravala je da bi prijem Kosova u Unesko za srpsku kulturnu baštinu bio, kako je govorila, "bezumlje i nepravda".

- Kulturno nasleđe Srba je svedočanstvo o prošlosti celokupne Evrope, ono je deo sveopštog kulturnog blaga i kulturnog nasleđa Evrope, kao i kulturnog nasleđa Srbije u Evropi. Unesko je, do sada, četiri srpska manastira na Kosovu stavio pod svoju zaštitu i tako i raspoznao kao deo svetske kulturne baštine. Eventualno prijem Kosova u Unesko bio bi najveći apsurd, bezumlje i nepravda, bio bi otimanje srpskog kulturnog blaga od onih koji su u prošlom ratu razarali srpsku Palmiru na Kosovu. Da se ovo, ipak, ne bi ostvarilo potrebno je da država Srbija najhitnije upotrebi sva diplomatska sredstva i da dejstvuje kako u Srbiji, tako i u svim državama sveta - apelovala je mati Makarija.

Ukazivala je i da su Srpska pravoslavna crkva i političari dosta uradili da spreče ulazak Kosova u Unesko.

- Patrijarh SPC Irinej je poslao preko dve stotine pisama na razne adrese u svetu. I Vlada Srbije je dosta uradila. Ipak, mislim da smo malčice zakasnili, trebalo je sve to nešto ranije raditi - navela je tada mati Makarija, čiji je manastir Sokolica spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Na pitanje šta bi ulazak Kosova u Unesko značio za nju lično, sa setom u glasu ali odlučno je odgovorila:

- Bila bi to velika nepravda, ali moj manastir je ovde od 14. veka. Ne mogu da ga izvadim iz korena i prenesem u Beograd. Ostajem, meni je ovde mesto s mojim narodom - govorila je mati Makarija, kao i da je "od srpskog naroda onaj s Kosova najbolji".

Tadašnji razgovor dostojanstvena igumanija isto tako i završava.

- Od svetske zajednice jači je Bog! Mi ćemo se držati čvrsto na svojoj zemlji.

(Kurir.rs/Blic)