ZA MESEC DANA KORONA UBILA VIŠE OD 300 LJUDI U SRBIJI: Evo šta može da SPASI ŽIVOTE najslabijih!

Za mesec dana u Srbiji je, prema zvaničnim podacima, preminulo 339 kovid pacijenata, hospitalizovano je trenutno 700 obolelih, a na respiratoru se za život bore 33. I sve su to uglavnom stariji ljudi s hroničnim i teškim bolestima, a za neke od njih kovid je bila ona mala stvar koja ih je dotukla. Prosečno umire dvocifren broj pacijenata (11) dnevno, a ne tako davno, 3. juna, nismo imali nijednog preminulog za 24 sata. Spas je u čuvanju starijih od nas koji to na nogama prebrodimo i u četvrtoj dozi, jer ona, prema studijama na koje se poziva SZO, u skoro 80% slučajeva sprečava težak oblik bolesti, pa i smrt, i kod omikrona.

Prof. dr Zoran Perišić, direktor UKC Niš, u čijoj nadležnosti je kovid bolnica Kruševac, gde je trenutno 216 pacijenata, kaže za Kurir da sada uglavnom umiru pacijenti stari 75-80 godina, koji imaju i druge teške bolesti.

- Omikron daje blaže kliničke slike, pa pacijenti u kovid bolnici leže zbog kovida, a ne s kovidom. I to su ljudi koji po pravilu imaju neke druge bolesti - šlog, kardiološke, pulmološke, onkološke, kojima je rutinski otkriven kovid prilikom prijema u bolnicu, pa se sad svi leče u kovid bolnici. I njih u suštini odnosi ta osnovna teška bolest, ali kovid sigurno utiče i na osnovnu bolest i situaciju otežava. Dokaz tome je što je najmanje polovina pacijenata u Kruševcu bez kiseonika - kaže za Kurir prof. Perišić i dodaje da nema podatak koliko pacijenata ima četvrtu dozu, ali ističe da stariji i oni s pridruženim bolestima treba da je prime, što preporučuje i SZO.

A do sada je to u Srbiji učinilo manje od jednog jedinog procenta populacije. Dr sci. med. Zoran Bekić, direktor DZ "Stari grad", u Beogradu kaže za Kurir da je tu drugu buster dozu primilo tek oko 50.000 ljudi, što je 0,8% populacije. Četiri su faktora ključna, navodi dr Bekić, u trenutku kada je BA.5 omikron predominantan u Srbiji.

- Istina je da daje značajno blažu kliničku sliku od prethodnih sojeva, ali se i mnogo brže širi od svih do sada. Međutim, najveći broj građana prvu, drugu i treću dozu primili su u 2021, dok je početkom ove godine bilo zaražavanje omikronom. Kako je manje od jedan odsto populacije primilo četvrtu dozu, jasno je da imamo popuštanje kolektivnog imuniteta. Uz to, naši građani se masovno vraćaju s odmora iz država gde je daleko više zaraženih, čitave porodice dolaze inficirane i dalje šire virus. A najstariji s pridruženim bolestima i slabijim imunitetom završavaju u kovid bolnicama, pa i umiru - navodi dr Bekić i dodaje da se na primeru nekih drugih zemalja koje su dale mnogo više drugih buster doza, poput Izraela, vidi koliko je važno vakcinisati se jer kod njih je manje preminulih, te dr Bekić apeluje na starije da se imunizuju.

A pomenuti Izrael, koji je za više od dva miliona stanovnika mnogoljudniji od Srbije, u prethodnih sedam dana ima 27 preminulih od kovida, a Srbija 82. Oni su dali 850.000 četvrtih doza, a mi oko 50.000.

- Zaštita značajno opada u roku od nekoliko meseci od vakcinacije, ali od teške bolesti zaštita se relativno dobro održava, uključujući i omikron i njegove podvarijante. Zemlje koje su postigle visok nivo prihvatanja vakcina u prioritetnim grupama imaju manji broj hospitalizacija i smrtnih slučajeva. Na osnovu osam studija, posle četvrte doze pokazano je 9-10 puta povećanje IgG antitela i titra neutralizujućih antitela - navodi SZO, koji se poziva najviše na studije iz Izraela, sprovedene među starijima od 50 ili 60 godina, koji su primili mRNA vakcine, a nisu bili do sada inficirani.

Po jednoj, navodi SZO, efikasnost protiv teške bolesti 15 do 21 dan nakon četvrte doze je 66%, dok je posle 36 do 42 dana 77%.

- Studija koja se bavila smrtnim ishodima utvrdila je efikasnost 78% sedam ili više dana nakon četvrte doze, dok treća otkriva da sprečava hospitalizaciju u 89% u periodu do dva meseca posle primanja iste. Studija je pokazala i da je rizik od teškog kovida sedam do 30 dana nakon četvrte doze 42,1 slučaj na 100.000, dok je nakon treće 110,8 na 100.000 - navela je SZO.

Studija iz Tajlanda, na koju se poziva SZO, za razliku od izraelskih, koristila je podatke o tzv. heterolognom pojačavanju, odnosno mešanju tipova vakcina, gde su u opticaju bile mRNK, kineska "sinovak" i "astra zeneka", te je utvrđeno da su i kombinacije bezbedne i da daju imunitet, ali je i naglašeno da su tu podaci ograničeni.

- Kako efikasnost vakcine opada u periodu od četiri do šest meseci, drugu buster dozu treba ponuditi četiri do šest meseci nakon poslednje doze. Verovatno da će dodatne doze možda biti potrebne u roku od četiri do 12 meseci nakon druge buster doze, posebno kod najugroženijih osoba koje su u riziku od teškog oblika bolesti i smrti - zaključuje SZO.

Kurir.rs/J. S. Spasić