Poslodavci nerado zapošljavaju studente s diplomom privatnog fakulteta, koji uglavnom upisuju master na državnom kako bi "prali diplome", kaže prof. dr Zoran Stojiljković

U školskoj 2021/22. godini na državnim fakultetima bilo je upisano 85 odsto od ukupnog broja studenata, dok je na privatnim indeks imalo šest puta manje, odnosno samo 14 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

311.jpg
Shutterstock 

Ovi podaci ukazuju da je prošla ekspanzija privatnih univerziteta i fakulteta. Zbog čega?

0601--nebojsa-mandic.jpg
Nebojša Mandić 

Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković za Kurir kaže da su mladi ljudi praktični i da ne žive sa glavom u oblacima, pa iz tih razloga žele što pre da se osamostale jer dugo studiranje iziskuje novac roditelja, a vrlo je teško raditi i studirati:

- Broj dostupnih mesta na državnim fakultetima je isti već 10-15 godina, a broj maturanata koji se odlučuju da nastave sa studijama sve je manji. Iz tog razloga maturanti mogu da biraju koji državni fakultet će upisati, a samim tim ne plaćaju cenu školovanja kao na privatnom.

  • 243.730 studenata je bilo u školskoj 2021/22
  • 174.837 akademaca je studiralo na državnim fakultetima
  • 30.221 student je bilo na privatnim fakultetima
  • 32.533 studenta su imala indeks na državnim visokim strukovnim školama
  • 6.139 studenata je bilo na privatnim visokim školama
  • 102.527 svih upisanih studenata je muškog pola
  • 141.203 studentkinje su ukupno imale indeks školske 2021/22

312.jpg
Shutterstock 

Na državnim univerzitetima na svima godinama studija upisano je 174.837 akademaca, dok je na privatnim svoje mesto obezbedilo 30.221. Na univerzitetu u Beogradu upisan je bio 93.451 student, dok je za privatne univerzitete najveće interesovanje vladalo za Singidunum, gde je indeks u školskoj 2021/22. godini imalo 6.666 studenata.

Aleksandar Markov

Naši privatni fakulteti nemaju status kao na Zapadu

foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

- Privatne fakultete uvek upisuje manji broj studenta zato što kod nas ti fakulteti nemaju status kao u zapadnim zemljama. Obično su to učenici koji ne uspeju da na državnim fakultetima upišu ono što žele ili lošiji učenici koji jednostavno ne bi mogli da ih završe. Naravno, ima i drugih primera. U drugom prijemnom roku ili do početka školske godine verujem da će se broj brucoša na privatnim fakultetima povećati. Došle su takve generacije da ima malo studenata, a veliki broj praznih mesta - kaže za Kurir Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

Profesor političkih nauka prof. dr Zoran Stojiljković i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" naglašava da privatni fakulteti imaju nedovoljan kredibilitet institucija i negativan imidž u javnosti:

- Poslodavci nerado zapošljavaju studente sa diplomom privatnog fakulteta. Državni fakulteti su u znatnoj prednosti. Ipak, uvek ima izuzetaka, pa jedan broj privatnih univerziteta ima i te kako visok rejting. Studenti uglavnom nakon završetka privatnog fakulteta upišu master na državnom kako bi "prali diplome".

0804-beta-milan-obradovic.jpg
Beta 

On kaže da je jedan od razloga što privatni univerziteti ne mogu da pariraju državnim i to što je studiranje na njihovim fakultetima veoma skupo za prosečne plate roditelja u Srbiji.

- Privatni fakulteti su skupi, i roditelji jednostavno svojoj deci to ne mogu da priušte. Takve studije mogu priuštiti samo oni koji dolaze iz srednjih ili viših slojeva društva, jer su cene školovanja postale gotovo neprihvatljive - kaže Stojiljković i dodaje:

Upisano 48.508 brucoša

Na fakultetima i visokim strukovnim školama u Srbiji u školskoj 2021/22. godini upisano je 48.508 studenata. Od toga je indeks na državnim fakultetima dobilo 28.345 brucoša (19.776 na budžetu i 8.569 samofinansirajućih), dok je na privatnim školovanje započelo 8.412.

Prvi put prvu godinu osnovnih studija na državnim akademijama strukovnih studija i visokih škola upisalo je 9.611 studenata (4.745 na budžetu, a 4.866 samofinansirajućih). S druge strane, indeks privatnih visokih škola te godine je steklo 2.140 novoupisanih studenta.

- Broj studenata se smanjuje, promene na tržištu rada počinju da destimulišu maturante. Po završetku fakulteta ne možete da zaradite ni blizu onoga što će zaraditi neko sa stručnom školom ili zanatskom obukom, koji se traže ovde, ali i u inostranstvu. Ako diploma ne može da vam obezbedi posao, padaće interes za te obrazovne ustanove.

Ovako je stanje na terenu

Na Singidunumu najviše, na MB najmanje studenata

foto: Zorana Jevtić

Od 30.221 studenta koji su u školskoj 2021/22. godini studirali na privatnim fakultetima najviše ih je bilo na Univerzitetu Singidunum - 6.666. Potom slede Univerzitet Privredna akademija sa 5.225, Univerzitet Union - Nikola Tesla sa 4.898, Univerzitet Union sa 3.116, Metropolitan sa 2.501, Edukons sa 1.737 studenata. Univerzitet Megatrend imao je 1.501 studenta, Alfa BK univerzitet 945, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru 678, a na privatnim fakultetima koji nisu u sastavu univerziteta 2.369, dok je na Univerzitetu MB bilo 585 studenata. Jedino Evropski univerzitet zbog reorganizacije nije dostavio podatke.

Nenamerna greška i izvinjenje

Nenamernom greškom u prvobitnoj verziji ovoga teksta potkrala se netačna interpretacija podataka RZS.

Naveli smo da se brojke odnose na novoupisane studente u školskoj 2021/22. a zapravo podaci koje je RZS objavio u saopštenju se odnose na sve studente sva tri stepena studija koji su upisali (obnovili) godinu u školskoj 2021/22. godini na fakultetima i visokim strukovnim školama. U kontingent ukupnih studenata uključeni su i novoupisani studenti - brucoši, kojih je u 2021/22. školskoj godini bilo 48.508.

Zahvaljujemo se RZS što su nam ukazali na pogrešku i izvinjavamo se zbog nenamernog propusta.

Kurir.rs/Iva Ogarević

Bonus video:

03:25
VAUČERI ZA ODMOR OBORILI SVE REKORDE! Đorđević: Čak su i studenti uključeni! OVO SU NAJTRAŽENIJA MESTA U SRBIJI  Izvor: Kurir televizija