VESNI KOJA TRAŽI IZGUBLJENU SESTRU BLIZNAKINJU STIŽU PORUKE SA SVIH STRANA: Javila joj se jedna gospođa sa NEVEROVATNIM DETALJIMA

Polovinom avgusta na društvenim mrežama osvanula je intrigantna objava koja je 800 puta podeljena.

Broj onih koji je pamte po prvom imenu, datom na rođenju, mnogo je manji i neutvrđen. Nikome od njih godinama ne uspeva da uđe u trag i zato im se ovako javno obraća. Nudi sve podatke o seb kako bi se obratila i onoj sa kojom je možda delila majčinu utrobu, a koja je se po imenu ne može setiti.

Vesna Jovanović objašnjava zbog čega veruje da ima sestru bliznakinju i da joj se majka možda i dalje nada. Dug je put prošla od Nere Manojlović preko Vesne Petrović do Vesne Jovanović koja je danas. Prva je bila na rođenju kad je ostavljena. To je bilo u maju 1962. godine. Kao datum rođenja zabeležen joj je 20. april 1963. Gotovo godinu dana kasnije. Tada slavi rođendan.

Vesna Petrović postala je nakon usvojenja koje se dogodilo 1965. godine. Sve to saznala je kao odrasla žena od 1990. i narednim godinama. Jovanović joj je venčano prezime.

- Ja se ne stidim. Imam pravo da tražim svoje poreklo. Prvenstveno majku. Ako su živi volela bih da pronađem oba roditelja. Prema priči familije mojih usvojitelja imam sestru bliznakinju koja živi u Novom Sadu - kaže Vesna za Telegraf.

Navodi da je o majci čula ponešto, da je lekar internista i da radi u Beogradu, a da ju je ostavila još dok je studirala medicinu.

- Toj ženi u životu ne bih želela da smetam. Ja sam obezbeđena. Suprug ima kuću u Paraćinu, a ja u Ćupriji. Imamo dvoje zlatne dece. Meni ništa ne treba. Jednostavno želim istinu - kaže Vesna.

Zdravstveni je radnik. Već 38 godina radi kao medicinska sestra na neurologiji u Ćupriji.

- Moj sin ima 30 godina i nije se oženio. Zamislite da upozna devojku, a da posle svega ispadne da mu je to sestra. Prvenstveno želim to da saznam zbog sebe, a posle zbog dece - kaže navodeći da je svakakve priče čula.

Otkrila je i kako je usvojiteljima u četvrtom razredu rekla da je doživela neprijatnost u školi kad joj je jedan drugarica rekla da je usvojena.

- To nije tačno! To si sad pitala i više nikad nemoj da pitaš - prepričava vesna taj razgovor.

Toj priči ima pola veka. Usvojitelji su umrli, a ni u samrtnom času preko njihovih usta nisu prešle reči kojima se od tog razgovora nadala.

- Ja sam bila ubeđena da će na samrti da mi kažu: "Nismo imali dece. Uzeli smo te odatle. Majka ti se tako zove..." Bilo šta da mi nagoveste. To se nije desilo - kaže Vesna navodeći da je upkos prekoru znala šta je istina.

Njene slutnje dobile su potvrdu tek 1990. godine. Tada je našla ugovor o usvojenju i ugovor o promeni imena i prezimena.

Posle nedavne objave dobila je jedan poziv. Javila joj se gospođa iz Novog Sada. Začudo - nosi isto ime. Ta druga Vesna rođena je u martu 1962. godine. Rečeno joj je da je imala sestru bliznakinju i da druga devojčica umrla. Predstoji im DNK test.

Ispod njene objave na Fejsbuku u kojoj je objavila i svoje fotografije ljudi masovno komentarišu da su osobu takvog lika videli u Novom Sadu.

Nekad ranije dobila je i fotografiju jedne nastavnice.

- Original ja. Visina, frizura, stav... - objašnjava šta je ugledala i na osnovu čega je krenula da se raspituje.

Saznala je međutim da je reč o ženi desetak godina starijoj te da je ubrzo preminula. Nije joj mogla biti sestra bliznakinja, ali nije dobila priliku ni da proveri da li joj je možda "samo" sestra.

O razlozima zbog kojih je ostavljena ne polemiše. U oči su joj "sasuli" krajnje mogućnosti. Čim joj je majka dala i ime i prezime, mora da je sačekala da vidi ko će je odneti, možda je i dalje čeka, glasi jedna. Druga joj je sušta suprotnost. Para vrti gde burgija neće pa je možda i prodato dete.

Obe uzevši u obzir i dalje želi da sazna čije je dete i ko su joj rođaci bez želje da ikome stane na put.

(Kurir.rs/Telegraf)