OVI UČENICI PRVI DAN ŠKOLE DOŽIVLJAVAJU KAO PITANJE ŽIVOTA I SMRTI! Imaju veliku tremu, a evo šta treba da urade đaci i roditelji!

U novu školsku godinu u Srbiji danas polazi oko 760.000 učenika, a psiholozi daju savete kako da đaci koji su napustili učiteljicu i oni koji dolaze u novu sredinu, kao i njihovi roditelji, najuspešnije prođu proces adaptacije

- Deca se na samom startu plaše nepoznatog, pod tenzijom su, a zaposleni u školi, nastavnici i roditelji su tu da im pomognu i da ih relaksiraju. Što se tiče petaka, koji su otišli od učiteljice i došli kod nastavnika odnosno razrednog, oni su nekako pod velikom stresom.

Deca su u tom periodu na početku puberteta, ulaze u taj nemirni period za njih i roditelj i nastavnik su tu da prate svaki njihov pokret. Što se tiče nastavnika, oni prate svakodnevno ponašanje učenika, učenje, napredovanje, tu su da detektuju problematične stvari i da ih u dogovoru s roditeljima rešavaju - objašnjava za Kurir Božidar Ostojić, pedagog u beogradskoj OŠ "Drinka Pavlović".

On ističe da je veoma važno da školski pedagog i psiholog u svakom trenutku budu dostupni roditeljima.

- Uloga razrednog starešine je ključna u ovom periodu deteta, on je bitna figura i preko njega se sve prelama. Ima ulogu u vaspitanju, obrazovanju deteta i čini most između roditelja, deteta i škole. Važno je da roditelj ne vrši pritisak na dete, da ne vibriraju negativnom energijom jer deca to i te kako osete.

Ona su strašljiva i ne treba im upućivati negativnu energiju i pritiskati ih jer to može da se odrazi loše na njih. Isti to važi i za srednjoškolce. Svaki problem koji roditelj primeti kod deteta treba da prijavi pedagogu na vreme, ne treba da se suzdržavaju - kaže Ostojić i dodaje:

- Stres se eliminiše radom. Direktno je podstaknut situacijom jer dete u tom trenutku želi da bude uspešno. Inicijalni testovi koji se zadaju na početku godine iz srpskog jezika, matematike i sveta oko nas možda zadaju dodatnu tremu, ali oni se rade da bi se videlo kolika su znanja usvojili do tada, da li su funkcionalna, kao i da li su detektovani neki problemi u gradivu koje se produžava i nadovezuje.

Važno je naglasiti da roditelj nikako ne treba da vrši pritisak ni na dete ni na školu. Srednjoškolci, pored polaska u školu i menjanja sredine, na sebi imaju i teret prvih ljubavi, druženja, razgovore, društvene potrebe.

Psiholog Marija Milenković kaže za Kurir da ih, s obzirom na to da deca dve godine nisu imala redovnu nastavu i časove od 45 minuta, čeka težak period prilagođavanja.

- Treba imati puno strpljenja, roditelji treba da smanje nivo aspiracije, da daju podršku jer neka deca ponovo treba da uče disciplinu na času, treba da promene percepciju da se sa ekrana vraćaju na kontakt uživo i da treba slušati nekoga 45 minuta.

Mame i tate treba da naprave raspored kućnih zadataka i aktivnosti, treba napraviti vremensku odrednicu periode odmora, učenja, druženja. To posebno važi za osnovce, dok stariji to mogu da organizuju i sami. Roditelj treba da podstakne dete da sebi zada zadatak, cilj šta će uraditi u prvom, drugom mesecu. Oni su tu da pomognu i od dece ne treba očekivati previše jer će septembar i oktobar proteći u prilagođavanju, pa ih zato ne treba zatrpavati dodatnim aktivnostima - navodi Milenkovićeva:

- S druge strane, dete treba da bude spremno da će mu trebati vremena da se adaptira, da uči i traži modele i tehnike učenja i da traži savete i pomoć od starijih, da se oslobodi da kaže ako nešto ne zna, kao i da razvije socijalne veštine. Nastavnici treba da budu naklonjeni da pomognu deci da se vrate u klupe, da se prilagode, upoznaju i onda prionu na učenje.

Kurir.rs Aleksandra Kocić

Bonus video: