OPREZ! NAJEZDA STRŠLJENOVA U SRBIJI: Otrov ima 100 alergenata, može i da - UBIJE!

Kada primetite leglo stršljena najbolje bi bilo da ništa sami ne poduzimate i da se obratite stručnjacima za pomoć, odnosno službi za suzbijanje ovih insekata!

Vladica Stanković, poznati hvatač zmija iz Vladičinog Hana, objašnjava da u naseljenim mestima stršljeni predstavljaju opasnost po ljude i da su zmije u odnosu na njih "mala deca".

- Njima pogoduje ovo vreme, traže toplotu kako bi se množili. Zato je ova godina bila veoma dobro vreme za njih. Traže nepristupačno, sunčano mesto. Obično se nalaze na tavanima, krovovima, šupljinama stabala... Zmije su za njih mala deca, ističe Vladica.

Nedavno je i sam imao susret sa ovim opasnim insektima kada je pozvan u jedan vrtić u Lepenici kako bi uklonio leglo. S obzirom na to da Vladica time bavi već šest godina, nije ni čudo što su baš njega pozvali u pomoć.

- Škole i vrtići tokom prethodnih meseci bili su prazni, pa su nepristupačna i sunčana mesta u njima bila idealna za stršljene. Kada je došlo vreme da počne školska godina i da deca krenu u vrtiće, ljudi su primetili leglo koje smo morali da uklonimo kako deca ne bi bila ugrožena, ističe Vladica i dodaje da je često imao i intervencije u domaćinstvima.

- U domaćinstvima se dešava da se uvuku u dimnjake, naprave leglo i onda ne može da se loži dok se leglo ne skloni. Dešava se i da ulaze kroz odžake u šorete, pa u prostorije. Ljudi često ni ne primete legla stršljenova u domaćinstvu, jer su na nepristupačnim mestima, kaže naš sagovornik i dodaje da se i šumari, kao i drugi ljudi koji idu u šume kako bi sekli drva često susreću sa stršljenima.

Koliko su stršljeni opasni?

Stršljenovi su veoma veliki, odrasle jedinke dostižu veličinu od tri do pet centimetara. Imaju žaoku koja je veoma dugačka i u sebi ima otrov. To je otrov koji je sličan onome koji poseduju i ose, samo u većoj količini. U stanju su da ubiju ose, i sitne insekte, na ovaj način.

Ukoliko osete da su napadnuti od ljudi na neki način, i da oni hoće da im ugroze leglo, na primer, tada postaju veoma agresivni, pa se ne libe da upotrebe ovu svoju žaoku.

- Jedno leglo može da ima od 400 do 1000 jedinki. Hrane se insektima, sokovima drveta i sokovima koje isisaju iz raspucanog voća. Njihov opseg je od 2 do 2 i po kilometra.Kada jedan stršljen ubode, on pusti feromon koji daje signal drugim stršljenima koji kreću u napad. Zato se i događa da čoveka na isto mesto ujede 5, 6 stršljena, objašnjava Vladica i dodaje da ih posebno privlače jarke boje, dok ih bela boja ne iritira.

Neki ljudi su alergični na ujed stršljena, tako da je moguć čak i anafilaktički šok sa smrtonosnim posledicama. U najboljem slučaju, može se desiti neka blaža reakcija na ubod ovog insekta.

- Njihov otrov ima oko 100 alergenata i moguće da je čovek alergičan na neki od njih, pa može da se napravi veliki problem. Savet je da svako ko ide u prirodu ponese sa sobom neki lek za alergijske reakcije, a ukoliko dođe do uboda trebalo bi odmah otići kod lekara, navodi Vladica.

Kako postupiti kada naiđete na leglo stršljena?

Kada primetite leglo stršljena najbolje bi bilo da ništa sami ne poduzimate i da se obratite stručnjacima za pomoć, odnosno službi za suzbijanje ovih insekata.

- Ja sam uklanjanjem legla stršljenova bavim već 6 godina i ne bi bilo pametno da dajem savete, jer ukoliko neko nešto od toga primeni "na svoju ruku" može se loše po njega završiti. To su vrlo rizični poslovi, kaže naš sagovornik.

Zbog toga je najbolje da pozovete firme koje se profesionalno bave uništavanjem stršljena da dođu i da ih uklone. Na taj način uklonićete sve potencijalne opasnosti za sebe i svoju porodicu.

Takođe, u prigradskim naseljima gotovo uvek postoji pčelar sa neophodnom opremom za uništenje.

Za ovakve intervencije nekada se koriste posebni sirupi, ali, napominjemo još jednom, ništa ne preduzimajte sami bez pomoći profesionalaca.

- Reč je o bocama od litar i po ili dva sa sirupom koji se pravi od šećera, koka-kole, piva ili vina. Ta mešavina nije opasna po okolinu, ali privlači ose i stršljenove. Oni iz boce ne mogu da izađu, i na kraju uginu, rekao je za Novosti pčelar Božidar Juković.

Kurir.rs/Espreso