Na vrhu planine Gučevo polaganjem venaca kraj spomen-kosturnice obeležena je 108. godišnjica od bitke na Gučevu koja je zapamćena i kao ‘’Bitka iznad oblaka’’.

U čast slavnih predaka, drugu godinu zaredom u organizaciji Udruženja građana „Gučevski marš“ održan je marš od Loznice do vrha planine Gučevo. U ranim jutarnjim satima najpre je u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služen moleban za sve učesnike „Gučevskog marša“. Molebanu su prisustvovali i princ-naslednik Filip i princeza Danica koji su zajedno sa okupljenim građanima krenuli u marš ka Gučevu.

Na vrhu planine Gučevo, kraj spomen-kosturnice vence su položili princ-naslednik Filip, predstavnici grada Loznice, predstavnici ambasade Ruske Federacije, Centra za kulturu ‘’Vuk Karadžić’’, Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, Društva srpsko - ruskog prijateljstvai Udruženja građana ‘’Gučevski marš’’ koje je organizovalo marš od Loznice do vrha Gučeva.

Princ-Naslednik Filip poručio je da je srećan što je danas imao priliku da podrži trud i podvig Udruženje građana „Gučevski marš“ i da je, kao potomak Vrhovnog komandanta slavne srpske vojske u Prvom svetskom ratu, ponosan na inicijativu, entuzijazam i istrajnost učesnika „Gučevskog marša“.

„Naši slavni preci su nas svojom hrabrošću i žrtvom koju su dali za Otažbinu zadužili da ih se sećamo i da glas o njihovom herojstvu pronosimo ne samo na dan obeležavanja godišnjica bitaka, već svakoga dana i na svakom mestu, i da u njihovom rodoljublju i podvigu vidimo putokaz i smernice kojima i mi danas trebamo da se rukovodimo i da takvom odnosu prema Srbiji učimo naše potomke poručio je princ-naslednik Filip.

Bitka na Gučevu bila je borba sa daleko nadmoćnijim neprijateljem, ali su srpski vojnici iako je Srbija bila iscrpljena Balkanskim ratovima, pružili snažan otpor što je značajno pomoglo da se kasnije ostvari pobeda na Kolubari.

Borbe na Gučevu trajale su od septembra do početka novembra 1914, 55 dana. Gučevska bitka jedna je od prvih rovovskih bitaka na svetu i jedna od najtežih borbi u Velikom ratu. Na vrhu planine Austrijanci su 1916. počeli gradnju spomen kosturnice, ali je nisu završili. Posle oslobođenja je Udruženje rezervnih oficira i ratnika tu sahranilo posmrtne ostatke srpskih vojnika, a austrougarska obeležja zamenjena su srpskim i od 1929. to je postala zajednička grobnica srpskih i neprijateljskih vojnika.

U njoj pored 3.200 posmrtnih ostataka srpskih vojnika počivaju i pripadnici neprijateljske vojske.

Kurir.rs