I DECA SE U SOKOBANJI LEČE OD POSTKOVIDA PO 21 DAN: Dr Vidanović: Mnogim pacijentima će doživotno plućna funkcija ostati snižena

Šifru U09.9 u zdravstvenom kartonu ne samo da imaju stari i mladi već, nažalost, i deca, kojima je koronavirus ostavio probleme, i to najviše s plućima. Suočavanje s postkovidom svakodnevica je hiljade i hiljade ljudi, a u Specijalnoj bolnici "Sokobanja" zbrinjavaju brojne pacijente sa ovom dijagnozom koji se navikavaju na život s pumpicama i doživotnom terapijom.

- I kod dece postoje određene promene, imamo čak i decu koja su zbog kovida bila na respiratoru i lečeni velikom koncentracijom kiseonika, pa sada imaju posledice na plućima. Posle lečenja od 21 dana kod nas u Sokobanji znatno im je porasla plućna funkcija, znatno su povećani protoci i parametri u spirometrijskim vrednostima. Neki pacijenti su imali i dva puta kovid infekciju, pa su ovde dolazili dva puta na lečenje postkovida - navodi dr Vidanović.

Dok će kod mnogih odraslih promene na plućima i smanjena funkcija ostati doživotno, za decu je, srećom, druga priča.

- Dečja pluća su u razvoju, razne stvari utiču na razvoj njihove funkcije, na primer u kakvoj sredini odrastaju, da li redovno koriste lekove koje uvedemo... Imali smo pacijente od bebe od 12 dana koja je preležala kovid, pa do 18 godina. Beba je otežano disala, ali je prošla dobro. Imamo decu koja kod nas, kao i odrasli, dolaze godinama zbog drugih plućnih bolesti (astma, cistična fibroza, bronhitis), pa su i s kovidom imala problem, što je dodatno pogoršalo njihovu funkciju pluća. Ali imamo i male pacijente koji nisu imali nikakve plućne ili respiratorne tegobe pre kovida, a posle kovid javljaju im se bronhitis ili opstrukcija, dugotrajni kašalj koji ih budi noću i remeti dnevno-noćni ritam. Kašalj traje dugo, naročito pri fizičkom zamaranju, kad dete potrči, pri vožnji bicikla, pa čak i na promenu vremena. Nekima se i nekoliko meseci posle kovida zadrže povećani enzimi ili drugi parametri u laboratorijskim nalazima karakteristični za kovid - objašnjava dr Vidanović i dodaje da baš mala deca ne mogu da opišu svoje tegobe, ali im se vide poremećaji u ponašanju - najčešće su agresivna prema bratu, sestri, nervozna, a svega toga pre kovida nije bilo.

Pacijenti su ovde svih godina, imali su ih i od 96 godina, ali i mlade koji su pre korone pucali od zdravlja.

- Ne postoji pravilo, mada ljudi u godinama i s različitim hroničnim bolestima imaju više tegoba. Kod mlađih je u manjem procentu to izraženo, ali postoje i izuzeci, pa i mlade osobe posle teške kliničke slike kovida imaju razna oštećenja. Kod njih je veliki i psihički problem da se priviknu na svoje tegobe, da ne mogu da rade sve što su nekada radili, ne mogu fizički da iznesu neke stvari i kvalitet života im je znatno opao. Virus izaziva i promene na moždanim ćelijama, pa imaju vrtoglavice i gubitak ravnoteže - objašnjava dr Vidanović.

Imamo pacijenata kod kojih se prepliću brojni problemi koje kovid za sobom ostavlja, ali ne mora svaki pacijent da ima sve napred navedene tegobe.

- Ipak su najčešće promene na plućima i u našoj ustanovi najpre radimo dijagnostiku, proveravamo plućnu funkciju da bismo videli u kojoj meri je virus ostavio posledice na nju. Obično je reč o priraslicama i razvoju fibroze pluća, pa će plućna funkcija ostati snižena do kraja života - objašnjava dr Vidanović i navodi da pacijentima rade i rendgen dijagnostiku.

Uključuju se neretko i lekovi koje će pacijenti koristiti celog života jer se razvijaju problemi slični astmi ili hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća (HOBP). Ti ljudi imaju kašalj kao simptom, reaguju na promenu vremena i fizički zamor.

- U terapiji se koristi i slana soba, kao i inhalacija prirodnim aerosolima. Pacijenti su izloženi dejstvu negativnih jona, prirodni aerosoli sadrže materije koje pomažu iskašljavanju i eliminaciji šlajma, oslobađaju brohnije nagomilanog sekreta i uopšte povoljno deluju na ljudsko zdravlje - naglašava dr Vidanović.

U terapije uključuju pumpice i različitih drugih pomagala, te se pacijenti u ovoj ustanovi obučavaju kako to ispravno da koriste jer se neki prvi put susreću s korišćenjem ovakve vrste terapije.

- Kod pojedinih pacijenata postoje i promene na srcu, pa je tu tim internista koji utvrđuje u kojoj meri postoji oštećenje srca, srčanih ovojnica i funkcije, a zatim se preporuči terapija koju pacijenti koriste duže vreme uz dalju kontrolu u mestu gde žive - ističe dr Vidanović.

Kurir.rs/J. S. Spasić