U SRBIJI NA USVAJANJE ČEKA 268 MALIŠANA! Oko 800 parova na čekanju za NAPUŠTENU DECU! Problem je u OVOME!
Mnogi su izbirljivi, ne žele decu romskog porekla ili sa zdravstvenim problemima, a imaju i posebne želje da im dete ima plave ili zelene oči, kovrdžavu kosu...
U Srbiji u ovom trenutku na usvajanje čeka 268 mališana, dok istovremeno 800 parova želi da na ovaj način zasnuje porodicu, podaci su Ministarstva za brigu o porodici i demografiju!
Iako je evidentno da u Srbiji postoji dovoljno usvojitelja za svu decu bez roditelja, najveći problem pravi to što Srbi su izbirljivi, ne žele da usvajaju mališane romskog porekla i decu sa zdravstvenim problemima, a imaju i posebne želje da im dete ima plave ili zelene oči, kovrdžavu kosu...
Država je zbog toga dozvolila da i stranci mogu da usvajaju srpsku decu. Svako treće dete porodicu pronađe u inostranstvu, a najčešće u Španiji, Italiji, Švedskoj, Izraelu, Americi i Kanadi.
Dug proces
Da bi mogli da usvoje dete, svih 800 parova prošlo je obavezne procene stručnjaka, kao i obuku koju organizuje Centar za socijalni rad. Zbog mnogobrojnih procedura koje treba obaviti, proces usvajanja u većini slučajeva nije kratak.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju potvrđuju da se usvojiteljske porodice u Srbiji u veoma malom broju odlučuju da usvoje decu sa smetnjama u razvoju, kao i romsku decu.
- Najčešće je ovoj deci jedina mogućnost za usvojenje upravo od strane inostranih usvojiteljskih porodica. Međutim, i ovde postoje ograničenja, pa od ukupnog broja dece koja se usvoje u jednoj godini, a prosek je između 90 i 100, manje od trećine upućuje se na međunarodno usvojenje.
U ovom trenutku naša zemlja ima uspostavljenu saradnju sa Švedskom, Španijom, Amerikom, Izraelom, Kanadom i Italijom. Mada, ministarstvu se radi međunarodnog usvojenja dece iz Srbije povremeno javljaju i druge evropske zemlje, poput Austrije, Nemačke i Kipra - kažu u ministarstvu.
Predsednica Udruženja hranitelja Srbije Vojka Lujić Miletić objašnjava da kada bračni par odluči da usvoji dete, prvi korak u tom procesu koji može biti dug jeste prikupljanje brojne dokumentacije.
- Kada se par prijavi za usvajanje, mora da prođe obuku. Koliko će proći vremena od tog trenutka do momenta kada će dobiti dete, zavisi od mnogo faktora, počev od toga da li su u konkretnom slučaju rešena prava bioloških roditelja ili to tek treba da se odradi, do toga šta budući roditelji žele. To kažem zbog toga što ima i izbirljivih ljudi sa brojnim zahtevima: neće mališane romske nacionalnosti, žele dete isključivo sa plavim očima ili kosom i slično. Ali ko navede da želi dete bez ikakvih posebnih zahteva mališana može da povede kući već posle tri meseca - kaže ona.
Dobra stvar
Naša sagovornica ističe da ukoliko se dete na listi za usvajanje nalazi više od godinu dana, a za njega se ne mogu naći domaći usvojitelji, onda se usvojenje može dozvoliti stranim državljanima.
- U stranim porodicama mališani imaju bolje uslove nego u domovima za nezbrinutu decu, tako da je usvajanje u inostranstvu dobra stvar - rekla je Lujićeva.
Kurir.rs/ Informer
Bonus video:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore