SNEGA ĆE BITI I KAD MU VREME NIJE: Stigla detaljna vremenska prognoza za zimu, a poznato i kad nas čeka MIHOLJSKO LETO

Republički hidrometeorološki zavod navodi da je leto za nama bilo najtoplije od 1951. godine na Paliću, u Novom Sadu, Kikindi i u Banatskom Karlovcu, a treće najtoplije u Beogradu, gde se meteorološka istraživanja vrše od 1888. godine.

Broj letnjih dana (temperature 25+ stepeni) varirao je od 77 u Kuršumliji do 90 u Velikom Gradištu i Negotinu, a u planinskim krajevima je taj broj bio od tri na Kopaoniku do 49 u Sjenici. Prevaziđen je dosadašnji maksimalan broj letnjih dana u Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je zabeleženo 86 letnjih dana što je za 12 dana više u odnosu na prosečne vrednosti.

- Broj tropskih dana (temperature 30+) je bio u intervalu od 42 u Dimitrovgradu do 67 u Velikom Gradištu. Prevaziđen dosadašnji maksimalan broj tropskih dana u Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu i Velikom Gradištu. U Beogradu je registrovano 56 tropskih dana. U Beogradu je zabeleženo 39 tropskih noći (kada se temperature nisu spuštale ispod 20 stepeni) što je za 15 više od proseka - saopštili su iz RHMZ.

Posle veoma toplog leta, prema prognozama meteorologa, dolazi nam uglavnom blaga zima sa prosečnim temperaturama koje bi trebalo da budu iznad proseka, ali uz ozbiljnu mogućnost da prvi sneg ugledamo ranije nego što smo na to navikli!

- Jesen bi trebalo da bude znatno bliža prosečnim vrednostima u odnosu na nekoliko proteklih godina, septembar temperaturno oko proseka, oktobar iznad, dok bi novembar ponovo bio oko ili malo ispod proseka. Padavinski jesen malo suvlja od proseka, pre svega zbog očekivanog pretežno suvog oktobra, dok bi septembar i novembar trebalo da imaju padavine oko proseka - obelodanio je popularni novosadski meteorolog Marko Čubrilo na internet portalu meteomarko.wordpress.com.

Kako je obelodanio, pojava prvih mrazeva na planinama se očekuje dosta rano, u trećoj dekadi septembra, ali pojava mrazeva u nizijama oko prosečnog datuma krajem oktobra.

- Na višim planinama prvi sneg moguć oko 20. septembra, na srednjim i nižim krajem oktobra, dok je u novembru pojava snega moguća i u nizijama uz određenu mogućnost nešto ranije pojave prvog snega u odnosu na prosečan datum, koji je oko 20.11. U drugoj polovini novembra moguće zadržavanje snežnog pokrivača na višim planinama i njegovo povremeno formiranje u nižim predelima - saopštio je Čubrilo.

Kako je najavio, septembar bi trebalo doneti nešto jaču ciklonsku aktivnost Sredozemlja, oktobar bi nad ovom akvatorijom trebalo doneti dominaciju anticiklona, dok bi novembar ponovo mogao doneti aktiviranje Sredozemlja.

- Signal za odstupanje količine padavina od proseka je iznad našeg dela Evrope dosta slab, ali za sva tri meseca stoji verovatnoća nešto veće ili barem prosečne količine padavina. Naš region bi trebao imati količinu padavina oko proseka. Aktuelna sinoptika bi nam posle severnih strujanja koja se očekuju u većem delu septembra, tokom oktobra donela dosta stabilnog i suvog vremena uz hladne i magovite noći, ali prijatne dane, dok novembar ima potencijal da uz izmeštanje jezgra anticiklona ka severozapadu ka nama otvori put za češća hladna strujanja sa istoka i severoistoka, što bi moglo doneti raniju pojavu snega od preseka - zaključio je Čubrilo.

Posle nekoliko prilično hladnih dana, od četvrtka nas očekuje postepeno toplije vreme, a za naredni vikend maksimalne temperature od 16 do 22 stepena Celzijusa.

- Oko 26. septembra bi nakratko moglo biti i oko 25 stepeni, ali je zatim moguće novo pogoršanje uz kišu i zahlađenje koje bi potrajalo do kraja meseca. Za sve kojima je ovaj nagli prelazak iz vrelog leta u kasnu jesen problematičan, pogled u sinoptiku za početak oktobra daje signal za dominaciju anticiklona uz sveže noći, ali prijatne, tople, jesenje dane. Kako je to zaista jako daleko, a sinoptika ovih dana jako oscilira, videćemo hoće li se taj signal i održati, ali dugoročnom prognozom tako nešto je i predviđeno i prvi deo oktobra bi mogao biti dosta prijatan - rekao je Čubrilo.

Prve pahulje kroz brojke

Srednji datum pojave prvih belih pahulja u Beogradu je 23. novembar, mada se u par navrata desilo da prvi sneg ugledamo tek u januaru naredne godine. Na drugoj strani, prema dostupnim podacima najranije pahulje zabeležene su 7. oktobra 1897. godine, mada postoje priče da su promicale i 4. oktobra 1972.

Od 1. juna do 31. avgusta

Ako vas je začudilo zašto je RHMZ već odradio analizu leta 2022, iako će jesen zvanično stići tek 23. septembra, treba znati da po meteorološkim kriterijumima leto traje od 1. juna do 31. avgusta, pa jesen od 1. septembra do 30. novembra...

(Kurir.rs/Blic)