SUTRA SLAVIMO JEDAN OD NAJVEĆIH PRAZNIKA: Veruje se da je ženama jedna stvar posebno zabranjena

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju praznik rođenja Presvete Bogorodice koji je u narodu poznat kao Mala Gospojina.

U narodu se ovaj praznik svečari i uz živopisne običaje i to posebno one posvećene rađanju. Neke porodice više dana provode u prazničnom raspoloženju i u svečanom ruhu iako ne slave i ne idu na slavu, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.

Veruje se da kada je o prazniku vedro da će nam se sunce smešiti i tokom jeseni, ali i zime.

Dar od Boga starima Joakimu i Ani nije bila samo ćerka u poznim godinama već i Bogomajka. Marija je rođena u Nazaretu u porodici oca iz plemena Davida i majke iz roda Aronovog. Po ocu je dakle njeno poreklo carsko, a po majci arhijerejsko.

Već u trećoj godini Marija je odvedena u jerusalimski hram, a od sedme je živela u atmosferi bogosluženja uz molitvu, ručni rad i čitanje Svetog pisma.

Sa 15 godina primila je blagu vest od arhangela Gavrila da će roditi sina božijeg, a na četrdeseti dan po rođenju Hristovog odnela ga je u hram. Trideset godina koje opisuju jevanđelja, Marija je provela u Nazaretu, a Isusa je pratila na putu do raspeća.

Posle njegovog vaznesenja, živela je još 24 godine, lečila bolesne, pomagala sirotinji i udovicama. Prema predanju, kada je položena u grob, postala je nevidljiva.

Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Poznatija kao Kraljeva crkva izdvaja se izuzetnom lepotom živopisa.

U ovom manastiru je i osnivač loze Nemanjića Stefan Nemanja Bogorodici posvetio crkvu koju narod naziva Majkom svih crkava u Srbiji.

(Kurir.rs/Pink)