SKRAĆENJE ČASOVA I POMERANJE RASPUSTA? Ovo su predlozi za uštedu struje u školama tokom zime

Tokom nekoliko poslednjih godina, zbog korone, prethodno i gripa, "u hodu" je bilo izmena kalendara, mnogi se sećaju i 2012. kada je zbog zavejanih ulica i puteva i polarne hladnoće, za đake u nekim mestima uveden prinudni raspust, a da li će sada i zbog energetske krize učenici manje sati i dana provesti u školskim klupama, ostaje da se vidi.

Pojedini prosvetni radnici smatraju da će biti teško u tom procentu ostvariti uštedu, dok iz Foruma beogradskih gimnazija imaju konkretne predloge koji mogu doprineti uštedi, a tiču se vremenskog trajanja po času i pomeranja raspusta.

Iz Foruma pozivaju Ministarstvo prosvete da sistemski reguliše način na koji će se štedeti električna energija, kako se ne bi ova obaveza svodila na svaku školu pojedinačno. Predsednik Foruma Aleksandar Markov navodi da je Ministarstvo prosvete prosledilo školama dopis "kojim se zahteva povećana pažnja u cilju uštede električne energije, kako bi se sprečili problemi u redovnom snabdevanju strujom".

"Forum beogradskih gimnazija očekuje od Ministarstva prosvete da ovom problemu pristupi sistemski, umesto što će, kako nam deluje, odgovornost biti prebačena na škole, zaposlene i direktore. Ako nas je korona iznenadila i zatekla nespremne, očekujemo od ministra prosvete da ovom problemu, za koji znamo već više meseci, pristupi krajnje ozbiljno", kaže Markov i dodaje da kalendar obrazovno-vaspitnog rada za ovu školsku godinu nije prilagoden aktuelnoj energetskoj situaciji.

MARKOV: ČASOVI PO 40 MINUTA

Prema njegovim rečima "paradoks je da je u uslovima otežanog snabdevanja energenata, prilikom planiranja kalendara ove školske godine skraćen zimski raspust srednjoškolcima, zbog čega će učenici boraviti u školi tokom najjačeg zimskog talasa, što podrazumeva i veću potrošnju energenata.

"Smatramo da je potrebno doneti i druge odluke koje bi doprinele većoj uštedi energenata. FBG poziva Ministarstvo prosvete da hitno razmotri predloge za koje smatramo da bi mogli doprineti smanjenju potrošnje energenata, a to je da se revidira Kalendar obrazovno-vaspitnog rada produžavanjem zimskog raspusta i njegovim pomeranjem na drugu polovinu januara do polovine februara uz manji broj dana prolećnog raspusta. Zatim, skraćenjem trajanja časova sa 45 na 40 minuta, čime će se skratiti boravak dece u školama za ukupno jedan sat i deset minuta, i skraćenjem trajanja časova sa 45 na 30 minuta tokom najhladnijeg perioda godine", saopštio je Markov.

Iz Foruma poručuju da razumeju i podržavaju predloge za mere štednje, ali smatraju da su, osim pojedinačnih rešenja na nivou škola, potrebna i sistemska rešenja koja podrazumevaju odgovornost onih koji rukovode sektorom obrazovanja.

ANTIĆ: MA KAKVO SKRAĆIVANJE...

Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola smatra da je gotovo nemoguće ostvariti preporučenu uštedu od najmenja 15 odsto, i da časove ne bi trebalo skraćivati, niti menjati kalendar raspusta.

"Bilo koje ukidanje znači ukidanje znanja učeniku. Ionako smo semafor kombinacijama i stani - kreni, dođi- nemoj doći, uništili mnogo toga. Nisam za to. Može malo da se uštedi na sijalicama i kompjuterima, ali da li uopšte može da se uštedi 15 odsto. Moj stav je da ne može. Škole, bolnice i domovi zdravlja prvenstveno treba da budu dominatni sa strujom i zato ne vidim način za to. Eventualno da ne gori svetlo cele noći i da se ne koristi toliko sala. To može da se ukine, ali da od škole pravimo vrtiće, ne. Neprimereno je", kaže Milorad Antić.

U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da su na inicijativu i zahtev ministarstva nadležnog za pitanje energetike uputili školama preporuke i mere za uštedu električne energije.

"Reč je o opštima preporukama za uštedu električne energije u narednom periodu. Škole će postupiti po dopisu, sagledati svoje mogućnosti i obavestiti Ministarstvo rudarstva i energetike. Pored toga, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će zajedno sa Ministarstvom rudarstva i energetike, pratiti energetsku situaciju i u skladu sa njom razmatrati i eventualno menjati Školski kalendar i druge sistemske mere ukoliko bude bilo potrebno", poručuju iz Ministarstva prosvete.

(Kurir.rs/Blic)