Biće potrebne obimnije i duže studije, ali naučnici iz Velike Britanije kažu da bi injekcija na kraju mogla da pruži spas za mnoge sa uznapredovalim tumorom.

Nova vrsta terapije u borbi protiv raka koja koristi uobičajeni virus za inficiranje i uništavanje štetnih ćelija pokazuje obećavajuće rezultate već u ranim fazama ispitivanjima na ljudima.

profimedia0261344960.jpg
Profimedia 

Naučnici Instituta za istraživanje raka pri fondaciji Rojal Marsden NHS fondacije iz Velike Britanije otkrivaju da je lek zapravo oslabljeni oblik virusa herpes simpleksa - koji je modifikovan da ubije tumore.

Kako prenosi BBC, biće potrebne obimnije i duže studije, ali stručnjaci ističu da bi injekcija na kraju mogla da ponudi spas za mnoge u uznapredovaloj fazi bolesti.

Kšištofu Vojkovskom, građevinaru iz zapadnog Londona, 2017. dijagnostikovan je rak pljuvačnih žlezda, a uprkos tretmanima i operaciji, tumor je nastavio da raste. On je jedan od pacijenata koji su učestvovali u bezbednosnom ispitivanju potencijalno novog leka u prvoj fazi.

stockphotoyoungwomaninbedsufferingfromcancer429671722.jpg
Shutterstock 

- Rečeno mi je da za mene više nema opcija i da ću dobijati negu kako bi mi se olakšao kraj života. Bilo je potresno. Neverovatno je da mi se pružila prilika da se pridružim studiji - rekao je Vojkovski za BBC:

- Primao sam injekcije svake druge nedelje i one su mi u potpunosti iskorenile rak. Već dve godine nemam kancer!

Injekcije, koje se daju direktno u tumor, napadaju rak na dva načina - invazijom na kancerogene ćelije i izazivanjem njihovog pucanja, te aktiviranjem imunološkog sistema.

Rak glave i vrata

Faktori rizika alkohol i cigare

Rak glave i vrata najčešće se javlja kod osoba starijih od 40 godina, međutim, sve više se javlja i kod mladih ljudi.

Kod muškaraca je veća učestalost za dva do tri puta nego kod žena.

Najčešći faktori rizika su alkohol i cigarete udruženi s nastankom raka glave i vrata, navode iz Udruženje medikalnih onkologa Srbije (UMOS), koji su se priključili kampanji u obeležavanju Nedelje podizanja svesti o raku glave i vrata, koja se ove godine u celom svetu obeležavala od 19 do 23. septembra.

Oko 40 pacijenata je isprobalo tretman kao deo ispitivanja. Nekima je data injekcija virusa, nazvana RP2, dok su drugi primili još jedan lek protiv raka - nazvan "nivolumab".

profimedia0136041234-bolnica.jpg
Profimedia / Horizon International Images Limited 

Rezultati predstavljeni na medicinskoj konferenciji u Parizu pokazuju da su tri od devet pacijenata koji su primali samo RP2, uključujući i Kšištofa, primetili smanjenje tumora, a sedam od 30 koji su imali kombinovani tretman takođe su imali poboljšanje. Neželjeni efekti, kao što je umor, uglavnom su bili blagi.

Ovo nije prvi put da naučnici koriste virus u borbi protiv raka. NHS je pre nekoliko godina odobrio terapiju zasnovanu na virusu prehlade, nazvanu T-VEC, za uznapredovali rak kože. Glavni istraživač, profesor Kevin Harington naziva RP2 dodatnom verzijom T-VEC:

- Modifikacija virusa, kada uđe u ćelije raka, efektivno potpisuje njihovu smrtnu presudu.

Kako Harington kaže za BBC, primećeni odgovori na lečenje bili su zaista impresivni u nizu uznapredovalih karcinoma, uključujući i rak jednjaka i retku vrstu raka oka.

Dr Marijan Bejker iz organizacije Istraživanje raka UK rekla je da bi ohrabrujući nalazi mogli promeniti tok lečenja raka: - Naučnici su otkrili da virusi mogu da pomognu u lečenju raka, ali je izazov kako ih koristiti bezbedno i efikasno. Ova nova virusna terapija mnogo obećava u ranom ispitivanju, a sada nam je potrebno više studija da bismo saznali koliko dobro funkcioniše. Istraživanja sugerišu da je kombinovanje više tretmana moćna strategija, a virusne terapije poput ove mogu postati deo našeg alata za borbu protiv raka.

danica-grujicic.jpg
Printscreen/TV Pink 

Prof. dr. Danica Grujičić, direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, kaže da prate sve informacije iz te oblasti medicine. - To je dobra vest. Čuli smo o čemu se radi, ali to je daleko od nas - rekla je i uputila nas da na ovu temu pre porazgovaramo sa imunolozima i mikrobiolozima.

0610-kamenov.jpg
Printscreen 

Imunolog prof. dr Borislav Kamenov za Kurir kaže da virusi i te kako mogu da promene funkcionisanje ćelije i da je problem što nismo svesni na koji način će je virusi promeniti.

- Mnogi od tih virusa proizvode i maligne bolesti. To što oni proizvode je zato što je imunski sistem poremećen. Ali to je individualno, kada promenimo ishranu, prekidamo reaktivaciju virusa. Samim tim preveniramo razvoj teških bolesti - kaže Kamenov i dodaje:

- Virusi koji inficiraju ćelije menjaju ekspresiju molekula, koji mogu da budu dobar cilj za imunski sistem i on tada eventualno može da ih uništi.

Kurir.rs