RODITELJI, OVO JE OPASNO ZA DECU! OVI VIDEO-SNIMCI SU ŠTETNI: Imaju poremećaj pažnje zbog popularnih kratkih snimaka na mrežama!
Najpopularnija društvena mreža među mladima je Tiktok sa više od 500 miliona korisnika i tendencijom rasta. Ova platforma obiluje video-snimcima u trajanju uglavnom od 15 do 30 sekundi, ponekad i do minut, a upravo ti kratki sadržaji, prema ocenama stručnjaka, imaju negativan uticaj na koncentraciju. Jednostavno, korisnicima sve što traje duže od pomenutih vremenskih intervala ne drži pažnju, što izaziva probleme u učenju, čitanju, odnosima s roditeljima...
Psiholog Branka Tišma za Kurir kaže da je loš uticaj društvenih mreža evidentan i da se kod dece stalno gledanje kratkih video-priloga loše odražava na pamćenje.
- Stekli su specifičan stav i sve što što se ne radi brzo, za decu predstavlja gubljenje vremena. Za aktivnosti koje traju duže od pet minuta nemaju vremena. Različiti sadržaji koje istovremeno primaju utiču na to da nemaju prioritete. Deca više ne raspoznaju šta je važno, a šta ne. Nemaju razvijene moralne vrednosti. Posledice društvenih mreža su manjak koncentracije, saosećanja i poverenja - kaže Tišma i dodaje:
- Društvene mreže imaju veliki uticaj i na socijalizaciju. Deca se manje druže, a s prijateljima komuniciraju samo putem društvenih mreža. Zbog prekomernog korišćenja ovih platformi deca nisu u stanju da prate školsku nastavu. Ranije nastavnici nisu animirali decu, a sada moraju da im sažmu gradivo i čak pišu teze. Ne povezuju informacije u okviru jednog predmeta, a kamoli više njih.
Sve to vodi, ako govorimo recimo o obrazovanju, ka tome da od većine sadašnjih učenika više ne možemo očekivati da pročitaju ni pripovetke, a kamoli romane poput „Na Drini ćuprija“, „Ana Karenjina“ ili „Tihi Don“, ili da svoje znanje nadograde čitajući dodatnu literaturu iz istorije, biologije... Mizeran vokabular iliti rečnik svakog od njih, te nizak nivo opšte kulture i informisanosti vode veoma oskudnoj sposobnosti komunikacije i izražavanja misli.
Pedagog i KBT savetnik Anđela Zlatković objasnila je za Kurir da osobe koje imaju razvijenu zavisnost od društvenih mreža postaju anksiozne, depresivne i imaju druge emocionalne probleme.
- Vremenom se može uočiti i deficit u njihovim socijalnim veštinama. Čest je prizor da ljudi koji, dok sede zajedno, ne pričaju međusobno već gledaju u mobilne telefone i dopisuju se s nekim drugim - kaže Zlatkovićeva i dodaje:
- Zavisnost od društvenih mreža kod osobe stvara osećaj da, ako nije non-stop onlajn i u toku sa objavama drugih ljudi koje poznaje ili ne poznaje, s komentarima koje dobija na svoje objave i fotografije, ako ne isprati gde se ko prijavio i slično - da će nešto važno propustiti. Iz toga sledi kompulzivno danonoćno listanje društvenih mreža, što može dovesti do zapostavljanja obaveza i odraziti se na kvalitet sna, pažnju i koncentraciju kada je potrebno fokusirati se na nešto drugo.
Iva Ogarević
VUČIĆ SA ČUVENIM PROFESOROM NASTARIJEM: Energija, hrana, voda, uz stabilne javne finasije, biće najvažniji elementi za razvoj i uspeh država u svetu budućnosti