PARANOJA ANTIPOPISARA: Pokušavaju da sabotiraju popis i LAŽIMA UNOSE PANIKU MEĐU NAROD!

Pojedinci na društvenim mrežama "dižu pobunu" tvrdeći da anketari neće nositi maske i da će širiti koronu, da je opasno puštati nepoznate u dom i da će podaci biti zloupotrebljeni. Stručnjaci sve to negiraju

Popis stanovništva je državna tekovina i ima veoma dugu tradiciju, koja se može pratiti još od 1834. godine, i nikad mu se niko nije protivio.

Jedino u neko doba su se bunili Albanci iz AP Kosovo, ali to je bilo isključivo politički motivisano. Međutim, sada smo dočekali da nam se posle antivaksera pojave i nekakvi antipopisari... Kako god, uglavnom ima ljudi koji počinju da preko društvenih mreža, uglavnom Tvitera, šire paniku među narodom da će im popisivači preneti koronu, da nije sigurno pustiti nepoznatu osobu u svoj dom i da će lični podaci koje budu dali biti zloupotrebljeni. Paranoja! O njihovoj ozbiljnosti najbolje govori jedan prilog na RTS u kojem prolaznik kaže novinarki da mu ne pada na pamet da popisivače primi u kuću, a kad ga je ona upitala da li zna da je kazna i do 50.000 dinara, on je dodao da će u tom slučaju da učestvuje u popisu.

Stručne osobe za Kurir ističu da nema nikakvog razloga za strah i naglašavaju da je popis od velikog istorijskog značaja.

Zaštićeni podaci

Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku, rekao nam je da je upoznat s tim da su se pojavili pojedinci koji se protive popisu i oni koji razvijaju teorije zavere na društvenim mrežama.

- Ove ludačke objave pojedinaca i priče protiv popisa su iracionalne, zlonamerne i protiv države. Kao što je bio slučaj s vakcinama, tako imamo i sad pojedince koji se bune protiv popisa. Popis je državna tekovina, to sve države imaju i to je akcija koja se radi na svakih deset godina. Popis je normalan domet savremenog društva. Lični podaci građana su zaštićeni svim sredstvima zaštite i tu nema razloga za brigu.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za Kurir da je nakon Nacrta zakona o popisu 2019. godine urađena i procena uticaja takvog vida obrade podataka, kao i da je to urađeno kvalitetno.

- Zaključeno je da nema potrebe za intervencijom poverenika. Ne treba da bude prisutan strah kod građana. Popisivači su imali obuku i prilikom obuke su upoznati sa tim da kao poverljive čuvaju sve podatke do kojih dođu prilikom popisa. Tim podacima će rukovoditi RZS i oni mogu biti korišćeni samo u statističke svrhe. Predviđeno je i da se nakon popisa uradi i anomalizacija podataka da se ne može znati na koga se neki podatak tačno odnosi - objašnjava Marinović i dodaje da ako neko posumnja da se podaci ne obrađuju na zakonit način, ima pravo da se obrati prvo RZS, a ukoliko ne bude zadovoljan odgovorom ili ne dobije odgovor, može se obratiti povereniku.

Hejteri i neznanje

Psiholog Aleksandra Janković kaže za Kurir da se jedan broj ljudi uvek protivi nečemu, pogotovo ako nešto dolazi od države.

- Pojedinci glume opoziciju i za najnormalnije stvari, kao što je popis. Mnogi ljudi, tzv. hejteri, o svemu znaju sve, a zapravo ni o čemu ništa. Na kraju krajeva, svi imamo lične karte sa čipom i podatke ostavljamo po društvenim mrežama. Paradoks je plašiti se popisa. Iza toga stoje osobe koje nisu ostvarene, a sebi pridaju ogromnu važnost. Paradoks je što se bune protiv popisa, a na društvenim mrežama ostavljaju podatke. Kako ih toga nije strah, a strah ih je od popisa? Da nije smešno, bilo bi tužno.

Čitajte KURIR!

Kurir.rs/ Mina Branković

Bonus video: