DOBILA SAM VASPITNU U VRTIĆU JER SU MI OČI BILE OTVORENE: Noćna mora za roditelje, ko je kriv ako dete ne spava u obdaništu

Dete je dobilo averziju prema odlasku u vrtić zbog toga što ne želi da spava, a roditelj tvrdi da vaspitačica nema apsolutno nikakvu toleranciju za to. Taj roditelj je apelovao i da se smisli neko drugo rešenje

Iako ovaj problem deluje veoma bezazleno i veliki broj roditelja se nikada nije suočio sa njim, ipak predstavlja pravi izazov za one koji su čuli pomenutu rečenicu od vaspitača.

To je bio slučaj i sa jednom majkom koja je svoju muku podelila na društvenoj mreži Twitter i napisala: "U vrtiću kod mog malenog deca koja ne spavaju popodne moraju da leže u krevetu. Zamisli dete od 3, 4 godine koje mora da leži mirno. Zaista ne vidim razlog da se sa njih ne organizuju neke druge (tihe) aktivnosti u zajedničkim prostorijama".

Njena objava na ovoj društvenoj mreži kao da je "otvorila rane" drugim roditeljima sa sličnim iskustvom, ali i onima koji su i sami doživeli neprijatnosti kada su pohađali vrtić.

- To je bilo i u moje vreme. Nikad nisam mogla popodne da spavam, ali sam morala da ležim u krevetu i pretvaram se da spavam. Jednom kad su mi bile otvorene oči dobila sam vaspitnu od vaspitačice - glasio je jedan od komentara koji se nadovezao na muke ove majke.

Drugi su pak dodali da su te muke prošli sa svojim detetom, dok su pojedini navodili da razloga za to nema osim da vaspitačicama "bude lakše".

Da ova problematika nikako nije individualna pokazuje i primer sagovornice Blica Tatjane, majke četvorogodišnje devojčice koja takođe nikako da navikne na spavanje u vrtiću.

- Proces adaptacije smo sasvim fino prošli, ali još uvek nismo uspeli da prevazićemo problem što naše dete ne spava u vrtiću. Ipak, nakon maratonskog roditeljskog sastanka u trajanju od dva sata shvatila sam da je definitivno stvar vaspitača da li će nespavanje postati problem ili će se jednostavno prevazići - kaže Tatjana.

Kako navodi, nekoliko roditelja se pobunilo zbog problema sa vaspitačicom, jer njihovo dete ne spava, a problem je došao do direktora ovog privatnog vrtića.

- Nisam bila upoznata sa čitavom situacijom, a moje iznenađenje je bilo još veće kada sam shvatila da je to jedna od glavnih tema roditeljskog sastanka. Reči je bilo o tome da je jedno dete dobilo averziju prema odlasku u vrtić zbog toga što ne želi da spava, a da vaspitačica nema apsolutno nikakvu toleranciju za to. Taj roditelj je apelovao da se smisli neko drugo rešenje. Istakao je da su on i njegova žena pokušavali sve, ali da dete jednostavno ne želi da spava. Neprijatnosti sa vaspitačicom su time postajale svakodnevne, žalio se. Drugi roditelji su se pridružili u molbi da se deci koja ne spavaju omogući neka "tiha aktivnost" - objasnila je sagovornica.

Na njeno iznenađenje, odgovor direktora je bio kratak i jasan. Ne može i tačka. Obrazloženje je ipak bilo malo opširnije.

- Rečeno nam je da ako se jedno dete pusti da ustaje iz kreveta, šeta ili radi bilo šta drugo, da će onda i ostali to želeti, te da može doći do opšteg remećenja reda i pravila na koja su navikla sva deca. Nisam učestvovala u raspravi, jer činjenica da moje dete takođe ne spava, ne znači da zbog toga imamo problem - rekla je ova mama.

Kako dodaje, vaspitačica nije pravila problem zbog nespavanja, jer je njena ćerka bila mirna i ležala u krevetu dok ostala deca spavaju, iako nije mogla da zaspi. Slušajući druge roditelje, shvatila je da do najvećeg problema dolazi kada vaspitačica ne zna kako da umiri dete i objasni mu da ne mora da spava, ali da treba da odmori.

- Naša grupa ima dve vaspitačice, pa sam i sama osetila na koži kako mi jedna od njih saopštava da dete nije spavalo, a kako druga. Dok je jednoj to samo informacija koju mi pruža u cilju moje dalje organizacije sa detetom kod kuće, druga mi je to saopštavala "kritički", sa dodatnim savetima kako dete u tom uzrastu mora da spava i kako treba na tome da radimo kod kuće.

Većina roditelja, smatra sagovornica, dolazi u nezgodnu situaciju jer nema dobru komunikaciju sa vaspitačicama, u čemu obe strane imaju deo odgovornosti. Roditelji onda smatraju da vaspitačice teraju decu da spavaju da bi one odmarale, pile kafu i pušile cigarete, a one pak smatraju da su roditelji lenji da svoje dete vaspitavaju. I u oba, smatra, delimično ima istine.

U pravilnicima koje većina vrtića stavlja na javni uvid može se videti da ničim nije definisano kako dete treba da provodi vreme namenjeno za "dnevni odmor". Takođe, iskustva roditelja govore da praksa nije svuda ista, bez obzira na to da li se radi o državnom ili privatnom vrtiću.

Dok je negde slučaj da deca u jaslenim i mlađim vrtićkim grupama obavezno spavaju, a u starijim grupama ne moraju, u privatnim vrtićima dolazi do drugačijih pravila jer su grupe neretko mešovite pa nije moguće jasno definisati spavanje po uzrastima.

Kako je za list objasnila diplomirana vaspitačica master Bosiljka Jovanović, deci je preko potreban dnevni odmor koji ne mora nužno da podrazumeva spavanje.

- Vrtićke grupe su u najvećoj meri preopterećene i u dužem vremenskom intervalu njihovog boravka u vrtiću koncentracija buke je veoma velika. Zato je jako važno da imaju pauzu od te buke, vreme koje će služiti za pravu vrstu odmora i neku vrstu restarta. Takođe, treba imati na umu da neka deca jako rano dolaze u vrtić, budu tu i po 10 sati. Njima je san neophodan. Sve je stvar organizacije i odnosa vaspitača, ali i roditelja prema detetu - kaže ova iskusna vaspitačica.

Prema njenim rečima, za to vreme najvažnije je da dete leži i opušta se, a moguće je i čitanje neke knjige i slušanje opuštajuće muzike.

- Kao i sve navike koje dete stiče u vrtiću i ova je korisna kako bi naučilo da ima strpljenja, da ima osećaj za drugare koji žele da spavaju, ali pre svega da i samo odmori. Roditelji treba da približe detetu dnevni odmor u vrtiću kao neku vrstu igre strpljenja, ćutanja ili slušanja. Takođe, vaspitač je dužan da prepozna način na koji će pristupiti svakom detetu. U svom dugogodišnjem iskustvu nikada nisam imala problem sa decom, ali ni sa roditeljima po ovom pitanju.

Na pretpostavke da vaspitači period spavanja dece koriste za sopstveni odmor, naša sagovornica kaže da to apsolutno nije tačno.

- Vreme dok deca odmaraju koristimo da čitamo onima koji su budni, da pripremimo pano, planove za dalje aktivnosti i još mnogo toga. Vreme dečijeg odmora ne znači odmor za vaspitače, već se realizuje isključivo na korist dece - zaključuje Bosiljka Jovanović.

Kurir.rs/Blic