ĐACI SU NAM NEPISMENI! 4500 DECE OD 10 DO 19 GODINA NE ZNA DA ČITA I PIŠE! Profesori traže veći broj časova srpskog jezika

Osnovna znanja i čitalačku pismenost nema oko 38 odsto učenika prvog razreda srednje škole

Novi popis stanovništva koji je u toku, kao i PISA test iz ove godine dogodine će nam otkriti kakva je sada situacija kada je reč o pismenosti naših građana i dece, ali čini se da iz Društva za srpski jezik i književnost Srbije nisu optimisti.

Nedavnog Međunarodnog dana pismenosti ponovo je osvežena priča o inicijativi Društva za srpski jezik i književnost upućenoj Ministarstvu prosvete za uvođenje natpredmetnog statusa srpskog jezika i književnosti, koji, između ostalog, podrazumeva povećanje broja časova ovog predmeta u osnovnim i srednjim školama.

- Maternji jezik predstavlja temelj nacionalnog identiteta, elementarni je i najvažniji posrednik u izražavanju duhovnog, intelektualnog i kreativnog potencijala pojedinca i najprirodnije vezivo u očuvanju jedinstva zajednice, održavanju kolektivnog pamćenja i predstave o kulturnom nasleđu nacije - piše u obrazloženju Društva.

Inicijativa je dostavljena Nacionalnom prosvetnom savetu, Zavodu za vanredno obrazovanje i vaspitanje i Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i trenutno se čekaju njihove preporuke.

Profesorka srpskog jezika sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slavica Horvat kaže za Kurir da apsolutno podržava inicijativu Društva za srpski jezik, te i da je sama potpisala peticiju koja je bila objavljena na sajtu.

- U petom razredu osnovne škole deca imaju pet časova srpskog jezika nedeljno. Međutim, već u šestom, sedmom i osmom razredu deca imaju četiri časa sedmično. Za to vreme nastavnicima je teško da ispredaju gradivo jer ima dosta nastavnih jedinica kako iz jezika, tako i iz gramatike, pa samim tim mali broj časova ostaje za uvežbavanje i pripreme za govorne i pismene vežbe i zadatke - objašnjava profesorka Horvat i dodaje:

- Situacija je mnogo gora u srednjoj školi, jer učenik koji iz osnovne škole pređe na nivo srednjeg obrazovanja a nije usvojio osnovna znanja pismenosti i maternjeg jezika imaće velike probleme. U pojedinim srednjim školama, naročito stručnim, broj časova srpskog jezika je u proseku tri nedeljno, što je malo, dok je u gimnazijama društveno-jezičkog smera situacija bolja sa pet časova nedeljno. U stručnim školama, recimo, nauštrb srpskog đaci imaju više časova stranog jezika i imaju odlične ocene iz tog predmeta, a s druge strane, prave osnovne pravopisne greške. Ona ističe i da profesori srpskog jezika ne bi trebalo da budu jedini koji će decu učiti pismenošću.

- Tu ulogu treba da imaju i ostali profesori i nastavnici u školi, svi treba da im ukazuju na to i isprave greške u što ranijem periodu. Profesori srpskog su samo jedna kopča u lancu, a celokupno obrazovanje se samo nadovezuje. Međutim, školski pedagog Božidar Ostojić, zaposlen u OŠ "Drinka Pavlović", protivi se inicijativi o povećanju broja časova srpskog jezika, jer su, kako kaže, rad i dugogodišnja praksa sa decom pokazali da je nemoguće povećati broj časova iz nekog predmeta jer bi to možda išlo nauštrb drugih.

- Deca su preopterećena. Pravo pitanje je gde smestiti te časove u školski raspored. Deca u osnovnoj školi i te kako imaju jednom ili dva puta nedeljno po sedam časova, da li bi možda taj dodatni čas bio osmi tog dana? Moramo biti pažljivi sa tim - ističe Ostojić, dodajući da je pismenost deo globanog problema i da se prvo mora promeniti stav društva prema srpskom jeziku i pismenosti.

- Na decu najviše utiču društvene mreže i jezik koji se tamo koristi, a mi dopuštamo da se dete utopi u sve to i usvoji kao ispravno - zaključuje Ostojić.

Kurir.rs / Aleksandra Kocić

Bonus video: