INSULINSKA REZISTENCIJA NIJE BOLEST: Akademik Nebojša Lalić: Ako nije u osnovi neke bolesti, s njom treba normalno živeti

Insulinska rezistencija nije bolest, nije dijagnoza i ako nije u osnovi neke druge bolesti, treba živeti normalno, bez dijeta, redukcije šećera... Naravno, uz redovne kontrole, jer insulinska rezistencija može biti faktor rizika za policistične jajnike, dijabetes, šlog, bolesti srca... Ovo je savet akademika prof. dr Nebojše Lalića, direktora Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS, čuvenog stručnjaka koji je više od 20 godina naučnog rada posvetio upravo insulinskoj rezistenciji.

- To da maltene svaka druga žena ima insulinsku rezistenciju je prebrz zaključak. Međutim, dvadeset i nešto godina se bavim insulinskom rezistencijom i niko se za tim nije okretao, osim na naučnoj osnovi, jedna grupa u Evropi time se bavila. Onda se odjednom shvatilo da insulinska rezistencija u ginekologiji igra značajnu ulogu kod policističnih ovarijuma i fertiliteta i onda su svi odjednom počeli da se ispituju na insulinsku rezistenciju - objašnjava za Kurir prof. Lalić:

- Ne želim da devalviram značaj insulinske rezistencije. U krajnjoj liniji, svoj naučni rad sam joj 80% posvetio. Ali insulinska rezistencija nije bolest u tom smislu da postoji kao posebna dijagnoza. Ona je jedno, kako to u medicini zovemo, patofiziološko stanje, ona je stanje poremećaja u organizmu koje se nalazi u osnovi više bolesti, a to su policistični ovarijumi, koji često mogu biti uzrok steriliteta pa je zato interesovanje za insulinsku rezistenciju toliko poraslo. Definitivno je u osnovi dijabetesa, koronarne bolesti srca, moždanog udara i nekih drugih oboljenja mozga. To nam pokazuje da postoji defekt u delovanju insulina, koji ne mora biti izražen do te mere da sam po sebi prouzrokuje bolest. Ali može da doprinese drugoj bolesti.

Prof. Lalić objašnjava da je kod policističnih ovarijuma, koji su osnova steriliteta, u suštini glavni poremećaj u odnosu između hormona koji izazivaju menstrualni ciklus.

- A u nastanku tog poremećaja učestvuje više mehanizama, od kojih neki nisu još uvek sasvim definisani, ali i insulinska rezistencija. Upotreba leka metformina, koji smanjuje insulinsku rezistenciju, dovodi do značajnog poboljšanja i tako se otkloni taj poremećaj. Međutim, nije tako kod svih koji imaju ovaj poremećaj. Plediram da se napravi jedna šira dijagnostika oko celog poremećaja i tek da onda dođe na ispitivanje prisustvo insulinske rezistencije. A ne obrnuto - da tražimo prisustvo insulinske rezistencije pa na osnovu toga zaključujemo.

Treba li neko ko ustanovi insulinsku rezistenciju, a da nema neku drugu bolest u čijoj osnovi je ona, da menja način života, drži dijete...

- Ne možemo nekome da kažemo, čak i ako je smanjena insulinska senzitivnost, da ne uzima ni koncentrovane ugljene hidrate, jer nemamo opravdanje za to. Najpre, niko nije pokazao da je to bolest. Nekoga da osudite da zbog neke pojave koju ima u organizmu menja ishranu, a ne mora da je menja, isto tako nije dobro. Treba da se suočite s tim da li pacijent ima ili nema bolest, pa onda u okviru te bolesti da se vidi koju ulogu igra insulinska rezistencija. Ako ne - živite i dalje normalno i kontrolišete se jer insulinska rezistencija može biti faktor rizika za nastanak pomenutih bolesti. Ali nije bolest per se - naglašava prof. Lalić.

Kurir.rs/J. S. Spasić