Jovan S. iz Zrenjanina zaprosio je svoju devojku Sanelu, pa su nakon nekog vremena odlučili da stanu na “ludi kamen”. Ipak, nije sve prošlo onako kako je on zamišljao. On je svojevremeno odlučio da ispriča šta se tačno desilo na dan svadbe.

– Upoznao sam Sanelu kad sam imao 30 godina, ona je imala 25. Završio sam bogosloviju i, bože zdravlja, trebalo je da postanem sveštenik. Kako život nalaže, bilo je vreme i za svadbu. Poznavali smo se možda godinu dana, za to vreme nismo živeli zajedno, a bili smo ok.

Ona je tako bila malo koketa, ali meni je to prijalo, flertovala je sa mnom i sa svima, ali imao sam utisak da će se sve promeniti onog momenta kad se venčamo. Delovala mi je kao da joj nedostaje taj porodični mir da oseti.

Svadba se desila, naravno. Sazvali smo rodbinu svu, njene rođake, moje. Imali smo mali incident pre venčanja, ali sve je to brzo prošlo. Ona se nešto bunila oko toga što uopšte pravimo svadbu, potpuno sumanuto, već je sve bilo ugovoreno. I ona je na sve pristala od starta. Šta je htela, ne znam. Da li me je volela, ne znam.

Beba je bila na putu, a svadba se zalaufala. U podne smo rekli da, imali smo i divno venčanje u crkvi. Uz božju pomoć, vreme nas je poslužilo, stvarno je sve bilo kako Bog nalaže. Kako se narod opijao i veselio, tako je i ona nestala.

Krenuo sam da je tražim zbog torte, nije je bilo. Pomislio sam da se fotografiše s nekim. Međutim, ništa. U WC-u – nije. Pitam kumu gde nestade, ona zbunjena, kaže nema predstavu, tu je negde.

Onda sam izašao ispred restorana. Nema je. Odem iza, tamo, otkud znam, možda puši krišom, jer joj branim zbog trudnoće. A tamo, u jednim jedinim kolima parkiranim sam video, onako do stakla, beli materijal kako se pomera.

Prišao sam, a ona, ona.. Ona se ljubila sa svojim drugarom. Ne znam ga dobro, rekla je da treba da ga zovnemo na svadbu…

Prvo nisam verovao svojim očima. Približavao sam se da proverim da li dobro vidim. Vidim dobro, venčanica je to što se pomera.

On me je prvi primetio. Skamenio se. I onda se ona okrenula. Gledala me, pa počela da plače. Ja sam samo stajao. Izašla je iz auta, pitao sam je šta to radi… a ona, ništa, ništa nije rekla, samo je ušla.

Bilo je vreme za tortu, ušao sam, ali sam znao da treba da tražim razvod.

Ona je sve vreme gledala šta smo dobili od poklona kao da se ništa nije desilo. Sve sam pokupio, rekao da želim razvod i ostavio je s njim, s njenim izborom – zaključio je Jovan.

Kurir.rs/Objektiv