SMEŠNA STRANA POPISA: Zašto su porodicu proglasili mrtvom, ŠTA SE ZBILO KRAJ KAZANA ZA RAKIJU i zašto se popisivač pentrao na drvo

Dok se popisivači na terenu po gradovima suočavaju s neprijatnostima, u čačanskim selima situacija potpuno drugačija. Ljudi predusretljivi i srdačni popisivače dočekuju kako domaćinski red nalaže, s kafom i posluženjem.

- Kada sam za popisni krug dobio seosko područje, zažalio sam što sam se uopšte prijavio. U prvoj nedelji sam pokidao karter i auspuh. Teren ogroman, kuće su kilometrima udaljene jedne od drugih, a putevi katastrofa. Za pet popisnica treba preći i po 50 kilometara. Međutim, kada su popisivači po gradovima krenuli da nižu svoja neprijatna iskustva, uviđam da sam izvukao premiju. Skoro svuda sam dočekan kao rod najrođeniji. Ljudi su pristojni, srdačni, nude da se pojede i popije. Svuda sam ponuđen kafom, posluženjem (slatko ili šećer u kocki) i onim što se u kući zateklo, pitom od jabuka, gibanicom... Bilo je situacija da dođem za vreme ručka, a domaćica doda tanjir i za mene, odgovor "hvala, nisam gladan" ne prihvataju. Naučio sam da, ako ne želim da ih uvredim, izbegavam popis između 13 i 14 časova - priča mladić, zamolivši da mu ime ne objavljujemo.

Kaže da se od početka popisa našao u više zanimljivih situacija.

- Jednom su me "zarobili" i nisu dali da odem dok ne "gradiram" rakiju, prepek ovogodišnjeg roda šljivovice, što podrazumeva oko pet sati sedenja pored lampeka. Ubeđivali smo se oko pola sata. Domaćin je bio toliko potegao da nije znao ime svoje žene, već samo nadimak. Kada sam obavio popis, tad su počeli oni mene da propituju i uzimaju podatke. A kad su čuli da nisam oženjen, odmah su počeli da mi traže mladu... Jedva sam se izbavio - uz smeh nam prepričava dogodovštine i nastavlja:

- Ili slučaj kada mi je žena rekla da u susednoj kući "nema živih, svi su pomrli", navodeći datume kad je ko umro. Međutim, prolazeći, video sam da u toj kući ipak ima ljudi. Ispostavilo se da jetrve ne govore, pa godinama jedna drugu nadmudruju raznim smicalicama. U selu kažu da su na sličan način prešle poštara, koji je dugo vraćao poštu.

Peo se i na drvo da jednoj baki skine morke (živina) koje su dva dana provele na grani bežeći od lisice.

- Postoje i starci kojima retko ko dolazi, od njih je teško izaći nakon obavljenog posla, jer su željni razgovora. Srećni su kada im neko prekorači kućni prag, puni priče o deci i unucima koji su daleko. Ima i onih koji me doživljavaju kao ličnog izaslanika predsednika Vučića, jer im verovatno niko od državnih predstavnika godinama nije kročio u dom, pa misle sad je prilika da poruče šta žele. Prednjače oni sa savetima u vezi sa odnosom s Rusijom - kaže mladi popisivač i ističe da niko popis ne dovodi u pitanje.

On dodaje da bi u Čačku, gde živi, verovatno mislili da je skrenuo s pameti ako bi se pozdravljao sa svakim koga na ulici sretne.

- U selima je reći "dobar dan" svakom na koga naiđeš stvar domaćeg vaspitanja. Ljudi na selu imaju svoja ustrojstva i od njih ne odstupaju. Popis završavam pred sumrak, jer oni vrlo rano idu na počinak. Tokom dana većinu ih zateknem u kakvim radovima, ali kada dođem, nakratko ostave posao. Niko nije rekao da neće ili ne može.

Kurir.rs/Denis Čeković