E, MOJI PROFESIONALCI S pravom ste se zgražavali nad intervjuom sa silovateljem KAKO VAM STAVOVI SVIREPIH UBICA POSTADOŠE NORMALNI

Redakcija Kurira našla se na meti kritika određenih medija i medijskih radnika zbog odluke da postavi čvrstu ogradu između informisanja javnosti i prenošenja neutemeljenih tvrdnji koje su pred Specijalnim sudom iznele vođe kriminalnog klana Veljko Belivuk i Marko Miljković, kojima se sudi za najmonstruoznije zločine.

Manipulacija lažima

Namerno pominjemo slučaj silovatelja ne bismo li vas podsetili da ste se na ovom novom slučaju žestoko okliznuli. Ako je neprihvatljivo davanje javnog prostora silovatelju da svojom ispovešću uznemiri javnost, nanese nove traume svojim žrtvama, promoviše počinjena zlodela, pa čak i zapreti novim silovanjima, kako može biti prihvatljivo davanje prostora onima kojima se u ovom trenutku sudi za monstruozne stvari.

Sada, u sličnoj i uporedivoj situaciji - ako govorimo o davanju medijskog prostora problematičnim pojedincima i njihovim motivima da u javnost ubace određene poruke - isti mediji i medijski radnici, poput Nove S, N1, Danasa i drugih, gotovo se utrkuju u tome da, uz blagu ili nikakvu ogradu prenesu detalje iskaza ljudi koji se suočavaju sa ozbiljnom optužnicom u kojoj, između ostalog, stoji da su klali, mleli ostatke žrtavai bacali u Dunav. Pritom je u svim tim izveštajima sa suđenja i analizama biranih iskaza prilično zabašurena inače notorna činjenica da optuženici u svojoj odbrani mogu i da lažu. Potpuno je zanemarena i činjenica da navodi koji su zbog pominjanja vrha vlasti bili interesantni određenim medijima nemaju nikakve veze s onim za šta su ovi ljudi optuženi.

Zločinci pokušavaju da koriste medije

Kurir je i ranije pisao o neobičnom odnosu pojedinih medija iz ove grupacije s pripadnicima klana. Najupečatljivije svedočenje dao je Nenad Marković, otac Strahinje Markovića (23), koji je nestao 2020. godine. On je u jednom intervjuu otkrio da ga je Belivuk svojevremeno savetovao da s novinarima portala Krik razgovara o sudbini sina. Krik je objavljivao tekstove koji su se bazirali na izjavama ljudi iz pomenutog kriminalnog miljea, a koji su dobijeni medijski prostor obilato koristili da sve presele na politički teren i (zlo)upotrebe medije za svoje interese. Tada je i urednik Krika Stevan Dojčinović javno priznao da su novinari ovog portala imali kontakte s Belivukovim klanom.

Ne osuđujemo, ali javnost to treba da zna, a na Kriku je da sprovodi svoju uređiivačku politiku kako misli da treba.

Jasni motivi

Sasvim je jasno da su ovi mediji i u aktuelnom slučaju objavili svoje priče sastavljene od iskaza optuženih, uprkos tome što su i sada vrlo dobro znali zbog čega pomenuti optuženici svoju odbranu skreću na politički teren. Vlast koja ih je pohapsila svakako im je neprijatelj broj jedan, te je očekivano da spas od dugogodišnjih robija pronalaze u pokušajima da diskredituju nosioce najviših državnih funkcija, uz krajnji cilj da ih smene. Takva taktika kriminalaca nemoguća je bez medija, a o motivima medija koji su pristali na takvu igru možda najbolje govori epitet opozicioni, koji im, priznali ili ne, uvek prija.

Nije li bezbednija i čistija pozicija svakog medija da se ne svrsta ni na jednu stranu na ovako delikatnom polju? Umemo li da se kao odgovorni medijski radnici uzdignemo iznad dnevne politike ili ekonomskog ćara bar kada je reč o neselektivnom pristupu temama u koje su upleteni osuđeni silovatelji, zloglasni kriminalci ili svirepe ubice? Odgovor bi za sve medije morao da bude lak i jasan.

Kurir je pokazao da je otvoren za kritike i da na sve konstruktivne reaguje, čime smo dokazali da smo uvek spremni da radimo na sebi. Kolege, možete i vi!

Kurir.rs