OVO SU HEROJI IZ NIŠA: Sto dana borbe za Jelenin život: Šta ću sad?! UMREĆU! Dr Janković: Nećeš! TAKO JE I BILO

DR ANGELINA BOGIĆEVIĆ

TEŠKI TRENUCI ZA OTKUCAJ SRCA, ZA VAZDUH

- Jelena je sve nas naučila važnoj lekciji, eksplicitno nam pokazala sav smisao lekarske profesije i lavovske borbe za pacijenta. Naše, a njene... Bezmalo tri meseca truda i čuda... Produžena mehanička ventilacija, hemodinamska nestabilnost, anemija, visoki parametri zapaljenja kao pokazatelji teške sepse. Bezbroj uzetih uzoraka krvi, biološkog materijala za mikrobiološku analizu... korekcija terapije, prilagođavanje njenom poremećenom biohemizmu zbog multiorganske insuficijencije i nutitivnom statusu. Jelena se skida sa mašinske ventilacije, razgovaramo tiho, skoro bez glasa... toliko snage ima. Svi oni teški trenuci njene borbe za otkucaj srca, za vazduh. Uznemiri se, teško diše, celo telo se bori da uvuče vazduh kroz taj mali otvor na vratu - kaže za Kurir dr Angelina Bogićević, načelnica odeljenja u Klinici za anesteziju i dodaje:

- A Jelena gleda pravo u oči, prati svaku emociju, mimiku. Nema obmane, dobronamerno prikrivanje istine ne prolazi kod nje. Prošli smo zajedno kroz sve one očekivane i neočekivane komplikacije vezane za njen spori oporavak. Neke stvari, ipak, do kraja nisu mogle da se predvide. Povratak na mašinsku ventilaciju, prvi, drugi put... i onaj trenutak kad sedirana otvori oči na poziv po imenu, iščekivanje prve sledeće laboratorije, rendgena, neurološkog pregleda, fizikalnog tretmana. Da se vidi efekat terapije ili primenjene procedure. Na kraju, Jelena za nas nije bila "običan" pacijent, ako takvi uopšte postoje. Ona je borac, sa velikim B. Institucija. Topao pogled, osmeh, volja za životom, vera... Pobeda života nad smrću. U svoj svojoj veličanstvenosti.

DR ALEKSANDAR NIKOLIĆ

I PSIHIČKA PODRŠKA

Anesteziolog dr Aleksandar Nikolić ne samo da je stručno brinuo o Jeleni već je i u najtežim trenucima davao psihičku podršku i terao je da veruje u pozitivan ishod.

- Jelena je bila i ostaće primer koji treba uvek pominjati u kliničkoj praksi za lečenje budućih bolesnika da su osmeh, nada i volja za životom uvek dobitna kombinacija. U svetu naučne medicine ne postoji statistika o većem preživljavanju verujućih bolesnika. Ali većina lekara se slaže da verujući ljudi lakše podnose bolest i sa većim trpljenjem. Upravo to religiozno iskustvo pomaže verujućim ljudima da se s poverenjem odnose prema lekaru koji ih leči, jer je i u Bibliji rečeno: "Podaj lekaru čast koja mu pripada, jer ga je Gospod stvorio, i od Višnjega je - isceljenje" - navodi za Kurir dr Nikolić.

SLUŠALE SVAKI ALARM MONITORA I RESPIRATORA

Prof. Janković ističe da je naročito ponosan, preponosan na svoje sestre iz JIL (jedinica intenzivnog lečenja):

- Toliko požrtvovanje, tolika empatija, posvećenost. I znam da im je teško. I njima i mojim lekarima - anesteziolozima, ali o njima se već toliko puta pisalo. Ali one! One su kičma ove klinike. Bez njih nijedan uspeh lekara ne bi bio moguć. A znam koliko im je teško. I sada i tokom kovida, a nikada nisu rekle: "Ne možemo, dosta je bilo." I kad su neke druge bile zaštićene, i kad su bez pogovora oblačile skafandere i kad ih zateknem da u svojoj trpezariji brišu krišom suze kad ode neko mlad i kad su u kovidu zatvarale plastične vreće i odnosile očajnoj rodbini lične stvari pokojnika. Znam i da im kažu zlurado ponekad: "Ah, radite na anesteziji, baš nam je žao, tamo je rudnik." Iz tog "rudnika" skoro stotinu dana one su brinule o njoj, Jeleni. Slušale svaki alarm monitora i respiratora, hranile je, okretale kada nije mogla da se pokrene, čitale njene poruke napisane na papiru kada Jelena nije mogla da govori. Borile su se i s njom izborile.

KLINIKA HEROJA - KRV, SUZE I ZNOJ

Klinika za anesteziju i intenzivnu terapiju, ističe prof. Janković, klinika je heroja - disciplinovani, hrabri, požrtvovani bili su jedan od najsvetlijih primera borbe protiv kovida 19 u Srbiji.

- Prvi su ušli u crvenu zonu, bez kalkulisanja i zadrške. Od 22. marta 2020. primili su i zbrinuli vise od 5.000 najteže obolelih kovid pacijenata iz čitave jugoistočne i centralne Srbije. Hiljade njih, od Gnjilana do Požarevca, od Novog Pazara do Kladova. Svi oni su tražili poslednju nadu i spas na Klinici za anesteziju i intenzivnu terapiju i njenoj crvenoj kovid intenzivnoj nezi - kaže prof. Janković, pa nastavlja:

- Dolazili su u talasima, naletima, žureći za spasom od opake bolesti jer u Nišu je uvek bilo slobodnih kreveta. Nikada sa druge strane žice nisu dobili odgovor: "Šaljite dalje, mi više nemamo mesta." Kovid je ostavio neizbrisivi trag na njima. Na lekarima i sestrama najveće klinike niškog kliničkog centra. Emotivno razaranje, medicinski uragan ili armagedon sručio se na njih svom svojom silinom tog proleća 2020. Ostali su postojani i kad je bilo najteže, kada su na respiratorima odlazili njihovi najbliži, kad je otišao Sale Saša Seferović, glavni anestetičar klinike i kad su spasavali bebe i gubili majke. Suze, krv i znoj u pravom smislu te reči. Radovali su se kad su živi i nasmejani kući odlazili Peđa, Sale, Milica i hiljade drugih koji će ih pamtiti ceo život.

Onda su, naglašava prof. Janković, morali dizati kovid bolnicu u Kruševcu.

- Meseci rada, odricanja, odsustva od kuće i novo emotivno razaranje. Gordana i Vlada još su u Kruševcu. Nećemo se smiriti dok se svi ne vrate i opet svi budemo na okupu. Oko stotinu anesteziologa i gotovo dve stotine sestara, što anestetičara, što sestara intenzivne nege, uradi godišnje gotovo 35.000 anestezija, ali i zbrine gotovo 8.000 najteže obolelih pacijenata u svojoj jedinici intenzivne nege u kojoj se od januara 2018. uvek traži krevet viška. Krevet u jedinici intenzivne nege KAIT postao je sinonim za poslednju nadu, često i onda kada nje više nema: "Probajte na anesteziji, ako neko može da pomogne, to su oni". Tu nadu i samrtnom ropcu, kada su svi izgubili nadu i digli ruke, u proleće 2022. očajnički je tražila i Jelena Soldatović.