SVI SE PITAJU DA LI JE NAPOLJU MAGLA ILI SMOG: Evo šta treba raditi u ovakvim situacijama! Ovo su glavni uzroci zagađenog vazduha!
Beograd je danima među najzagađenijim gradovima sveta, a jedno od najčešćih pitanja koje građani postavljaju je da li je veliki deo Srbije prekriven maglom ili smogom.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Kurir da mi zapravo tokom cele godine imamo zagađen vazduh, ali da je u ovom periodu godine ta koncentracija drastičko povećana.
- Glavni uzročnici prekomernog aerozagađenja su industrija i saobraćaj, a onda je tu i početak grejne sezone kao i individualna ložišta. Meteorološki uslovi poput niskog vazdušnog pristiska samo otežavaju celu situaciju.
Na primer, neki parametri tačno pokazuju da je povećana koncentracija zagađenja u kasnim popodnevnim satima kada ljudi dolaze s posla odnosno kada dogrejavaju svoje domove. Zatim ta koncentracija se smanjuje oko ponoći i povećava opet u ranim jutarnjim časovima.
On smatra da će najavljena košava i kiša poboljšati trenutnu situaciju.
- Ono što prvo treba da uradimo je da obaveštavamo građane na vreme o tome kada se očekuje pojačana koncentracija aerozagađenja. To treba raditi naročito zbog hroničnih, plućnih bolesnika, asmatičara, starijih građana i dece. Lekari čak savetuju da je u tim situacijama bolje da ljudi ostanu u svojim stanovima gde je ustajali vazduh, ali nije zagađen nego da izlažu sebe predugo napolju i da udišu smog - kaže Lekić i dodaje:
- Postoji tendencija da se ovaj problem ozbiljno shvati jer je svima jasno da građani ozbiljno treba da brinu za svoje zdravlje. Rešavanje ovog problema treba da počne na nekoliko nivoa, dakle individualno, lokalno i na nivou grada.
Na primer, Beograd je prošle godine usvojio plan za kvalitetan vazduh, a jedna od stavke je i recimo i bolje upravljanje saobraćajem.
Klimatolog, prof. Vladimir Đurđevic kaže da je smog sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela.
- Magla ne može da bude posledica zagađenja, ali je trik u tome što odgovarajući meteorološki uslovi koji dovode do značajnog porasta zagađenja, ujedno dovode i do magle. Magla i zagađenje idu zajedno jer postoji u atmosferi najniži sloj vazduha čija je visina u proseku oko jedan kilometar. U određenim meteorološkim uslovima on može da se spusti, da bude tanji. Kada se taj sloj stanji, poraste i koncentracija zagađenja.
I kada se pomešaju magla i zagađenje, napravi se smog. Smog je sivkaste boje, a prava magla, koja se retko viđa u gradovima, snežno bela. U gradovima ne možemo u principu da vidimo pravu maglu, već kombinaciju magle i zagađenja. Mi, nažalost, kad smo u gradu živimo u smogu, a ne u magli - rekao je prof. Đurđević za RTS.
Kurir.rs
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega