DEDA JE SPASAO DETE IZ LOGORA, MENE NIJE IMAO KO DA IZBAVI! Štićenik doma iz kog je Miroslav oteo unuku otkrio JEZIVE DETALJE
Plakao sam dok sam čitao Kurirov tekst, jer sam se setio svega što sam prošao. Tukli su nas nogama, iživljavali se, kaže kroz suze M. O. koji je 13 godina bio u Domu za decu u Osijeku
Skoro 13 godina proveo sam u Domu za decu u Osijeku, iz kog je deda Miroslav Veršegi oteo svoju unuku od osam i po godina i doveo je u Srbiju. Voleo bih da je mene neko imao odande da izbavi. To mesto nije dom, već logor za decu!
Ovo za Kurir tvrdi bivši štićenik M. O. (50) iz Zagreba, koji je sa pet godina smešten tamo jer ga je majka ostavila 1976. Njegovi roditelji su se razveli, sestra je pripala ocu, jedan brat majci, a on i njegov najstariji brat završili su u domu jer majka nije mogla da brine o svima. Iz doma je izašao 1989. godine.
- Ti odgajatelji su se nad nama iživljavali, dobijali smo batine svaki dan. Tada je to bilo prestrašno, možda su se sada neke stvari i promenile. Verujte mi da je dom trauma za svako dete - priča nam M. O. Njemu je, kaže, priča o dedi Miroslavu koji je 19. juna oteo svoju unuku iz ustanove u kojoj je boravila godinu i po na osnovu odluke Centra za socijalni rad u Osijeku naterala suze na oči.
- Plakao sam kao kiša dok sam čitao Kurirov tekst jer sam se setio svega što sam prošao. Odgajateljica nas je nogama tukla. Verujte da je mojoj sestri koja je ostala sa ocem alkoholičarem bilo lakše nego meni u domu - govori nam M. O. Osim radnika doma, maltretirala su ga i deca u školi samo zato što je "domac".
- Ne daj bože nikome to! Ne mogu da shvatim i dalje da me majka, koja me je rodila, nije želela! Kad sam pročitao tekst o dedi Miroslavu i kad sam gledao njegovo gostovanje na televiziji, plakao sam, jer sam proživljavao isto kao i njegova unuka - čekao sam svaki dan da me mama ili tata izvedu iz doma. U domu će dete prolupati, dete mora imati roditeljsku ljubav i dan-danas se pitam kako sam ja to izdržao, ali eto... - priča nam kroz suze bivši korisnik doma.
Ističe da nije u redu da se pored žive majke, oca i ostale familije dete spremi za usvajanje:
- Ako dete ima živu porodicu, zašto ga staviti u dom? Nije dete kartonska kutija. Socijalni radnici često ne postupaju u interesu dece. Kad sam ja imao četiri godine, oni su procenili da ne treba da ostanem s majkom, a kad sam izlazio iz doma sa 17 godina, rekli su da moram kod majke da idem!
Žao mi je svakog deteta koje završi tamo, prema nama su bili loši, i to nikad neću zaboraviti. Svaka čast dedi Miroslavu, bolje što je ostavio posao i kuću u Hrvatskoj nego da je ostavio unuku. Nema za šta da se kaje, učinio je pravu stvar!
Kurir.rs/ Mina Branković
Bonus video:
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega