GDE ĆE SE RODITI OSMOMILIJARDITI STANOVNIK? Prof. Šantić objašnjava da li su Rusi i Ukrajinci promenili demografiju Srbije

Na planeti Zemlji će se 15. novembra roditi osmomilijarditi stanovnik. Danica Šantić demograf, profesorka na Geografskom fakultetu ističe da je to najbrži rast stanovništa u istoriji Zemlje.

Danica Šantić potvrđuje da to jeste najbrži rast stanovništa planete u njenoj istoriji, ako se od 1960. godine prate brojevi jubilarnih beba koji označavaju povećanje stanovnika za po jednu milijardu.

"Taj period šezdesetih označavamo kao bejbi-bum period. Broj godina za koje se stanovništvo uvećava za po jednu milijardu se skraćuje, sve je manji i od 2011. godine kada je rođen sedmomilijarditi stanovnik, očekivali smo da će osmomilijarditi biti 2028. godine. Evo sada smo došli na 2022. godinu i 15. novembar je projektovan", objasnila je profesorka.

Dodaje i da je taj datum simboličan, jer niko ne može precizno da odredi gde će se tačno roditi taj jubilarni stanovnik.

Da li je planeta prenaseljena

Ukazuje da je uvek pitanje - da li je planeta prenaseljena i da li se ide u smeru koji ugrožava životnu sredinu, resurse, klimatskim promenama.

Međutim, ističe da će demografi reći da planeta nije prenaseljena s obzirom na razmeštaj stanovništva, neravnomernu raspodelu resursa i razvijenost.

"Uvek imate razvijeni sever, siromašni jug, jedan deo zemlje se bolje razvije drugi lošije. I u tom smislu kada bi se postigli za sve stanovnike isti uslovi, nekako bi i život na planeti bio bolji", ocenila je Šantićeva.

Šta kaže vitalna statistika

Grubom procenom dolazi se do podatka da svakoga dana na svet dođe 218.000 ljudi više nego što umre. U Srbiji se svakoga dana rodi oko 170, a umre više od 370 ljudi.

Što se tiče vitalne statistike, odnosno rađanja i umiranja, Šantićeva navodi da Srbija tu ima redovne evidencije.

"Poslednji je podatak da je u Srbiji od januara do septembra rođeno oko 45.000 beba, a da je umrlo oko 85.000 ljudi, odnosno broj beba se povećao za jedan posto što je lep podatak, a broj umrlih se smanjio za osam procenata u odnosu na prošlu godinu", istakla je Šantićeva.

Smatra da postoje pozitivna kretanja i da je korona priča prošlosti.

Prosečna ljudska starost u svetu je nešto veća od 30 godina, u Srbiji 43 i po godine i to govori o procesu demografskog starenja koji će obeležiti ceo 21. vek. On je već sada prisutan, kaže Šantićeva u razvijenim delovima sveta gde je sve više lica starijih od 65 godina.

"To je velika civilizacijska tekovina, svi mi želimo da živimo što duže, ali smo se sada našli u momentu da je taj broj toliko veliki da se sada demografske politike usmeravaju ka aktivnom i zdravom starenju", naglasila je ona.

Hoće li Rusi i Ukrajinci ostati u Srbiji

Kaže da se dosta licitira o broju ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiji i da je ta cifra dostigla 100.000. U Beogradu to može da se vidi i po tržištu nekretnina, lokalna ekonomija ima koristi od dolaska tih ljudi, ocenjuje profesorka.

"Pominje se 100.000, ne znamo tačan broj. I to je zaista veliki broj pre svega državljana Rusije, a imamo i Ukrajince i oni su ne samo u Srbiji već na celom Balkanu dosta zastupljeni. Ovde su rešili da ostanu, uvek računamo privremeno pa će se to u bliskoj budućnosti i definisati", navodi ona.

Takođe, ističe i da je veliki priliv Ukrajinaca, oko četiri miliona i na zemlje Evropske unije, ali da je to definitivno značajno za tržište rada.

Koliko će nas biti 2050. godine

Šantićeva ukazuje da postoje procene u vezi s rastom stanovništva do 2050. godine i da je to u demografskom smislu bliska budućnost.

"Figurira broj od devet milijardi stanovnika koji bi mogli da dostignemo tek 2050. godine. Videćemo u odnosu na demografske procese koji se odvijaju u narednim decenijama", navodi ona.

Međutim, ističe i da se demografi sve više slažu u oceni da će od 2050. godine početi da usporava porast svetskog stanovništva, da će on i dalje postojati, ali da se tek od 2100. godine može pričati o nekom desetomilijarditom stanovniku planete Zemlje.

(Kurir.rs/RTS)