PRIMIRJE SPREČILO SRPSKU VOJSKU DA KRENE U JURIŠ NA NEMAČKU! Poznati istoričar: Regent Aleksandar i general Depere razradili plan!

Srbija i svet slave Dan primirja u čast 11. novembra 1918, kada je u vagonu usred francuske šume praktično prestao Prvi svetski rat. Ispregovarano je primirje.

- Front je stabilizovan, nalazio se na teritoriji Francuske i drugih zemalja, a međusobne ofanzive i kontraofanzive nisu donele odlučujuće vojne pobede. Međutim, oktobra 1918. bilo je jasno da Nemačka neće moći dugo da drži front i da će biti pobeđena. Zato su se njeni predstavnici 4. oktobra, preko Švajcarske, obratili predsedniku SAD Vudru Vilsonu, koji je objavio čuvenih 14 tačaka za mir januara te 1918, s predlogom da se bez oklevanja sklopi primirje. Narednog dana je to učinila i Austrougarska. Posle oklevanja zapadnih saveznika i ispostavljanja uslova, u smislu abdikacije nemačkog cara, promena na frontu i velikih demonstracija u Nemačkoj, ubrzani su pregovori, koji su rezultirali potpisivanjem primirja 11. novembra 1918. u vagonu u Kompjenjskoj šumi - objašnjava prof. Pavlović.

Prema uslovima primirja, između ostalog, Nemačka se obavezala da će odmah započeti i u roku od 15 dana završiti evakuaciju svih nemačkih trupa iz Francuske, Belgije, Luksemburga i Alzas-Lorene, nakon čega će u roku od 17 dana evakuisati sve nemačke trupe s teritorije na zapadnoj obali Rajne.

- Potom su ove teritorije okupirali savezničke i američke snage. Osim toga, Nemačka je pobednicima predala sve svoje podmornice i ratne brodove, kao i 5.000 topova, 25.000 mitraljeza, 3.000 minobacača, 1.700 aviona, 5.000 lokomotiva i 150.000 vagona... - ističe prof. Pavlović.

Mir s Nemačkom sile Antante potpisale su 28. juna 1919. u Versaju.

- Uslovi mira za poraženu Nemačku bili su izuzetno teški. Izgubila je ne samo sve svoje kolonije već i deo teritorija svojih predaka. Osim toga, bila je nametnuta ogromnim reparacijama, nije imala pravo da stvara vojsku veću od 100.000 ljudi i da ima moderne vrste vojnog naoružanja. Poslednju reparaciju, prema računici, Nemačka je trebala da isplati tek oktobra 2010 - priča prof. Pavlović.

Uslovi Versajskog ugovora, naglašava prof. Pavlović, pokazali su se toliko teškim i ponižavajućim za Nemačku da su umnogome postali razlog za pojavu revanšističkih osećanja, što je doprinelo usponu na vlast nacionalsocijalista sa Adolfom Hitlerom na čelu.

- Francuski maršal Ferdinand Foš, potpisnik primirja, nakon čitanja teksta Versajskog ugovora primetio je: "Ovo nije mir, ovo je primirje na 20 godina." Tako ispada da je maršal pogrešio u svojoj prognozi za samo dva meseca - ističe prof. Pavlović.

A formalni povod za rat, koji je Austrougarska 28. jula 1914. objavila Srbiji, bio je Sarajevski atentat. Međutim, jasno je da je ovo izgovor jer svi su bili "na gotovs", bilo je samo pitanje vremena.

- Ratna pozornica je postavljena, glavni akteri pripremljeni za rat, a medijska propaganda tražila je i kreirala sliku neprijatelja. Povod je nađen u atentatu u Sarajevu, a već sutradan uveče štampa u Beču i Berlinu ocrnila je Srbiju i Beograd da stoji iza atentata. U narednom periodu rat se u javnosti kreirao, a tajno su raspoređivane trupe. Mesec dana posle atentata rat je počeo objavom i napadom na Srbiju. Aktiviranjem brojnih sporazuma i međusobnim objavama rat je postao evropski, a nešto kasnije i svetski. Da li iko veruje da su se samo za mesec dana od atentata do početka rata zaraćene zemlje naoružale, proizvele toliko oružja, izvršile mobilizaciju i prevezle vojsku i ratni materijal i započele velike vojne sukobe, razaranja i stradanja vojnika i civila - ističe prof. Pavlović.

I mimo svega, malena i nejaka Srbije izvojevala je i prvu pobedu u tom ratu - tokom Cerske bitke avgusta 1914. Nije se predala ni kada su Austrougari, Nemci i Bugari zajedno udarili oktobra 1915. Prošla je srpska država i vojska Albansku golgotu, vaskrsla na Krfu, otvorila "kapiju slobode" u jesen 1916. na krvavom Kajmakčalanu i konačno septembra 1918. nezaustavljivo krenula u slobodu. Cena je u krvi i žrtvama bila previsoka. Najveća u tom ratu.

- Srbi su u Prvom ratu doživeli biološki slom naroda i izgubili oko 28 odsto populacije. Pored toga, zemlja je ekonomski i kulturno devastirana, stanovništvu su učinjene velike patnje, u okupiranim delovima Srbije od austrougarske i bugarske vojske napravljeni su masovni zločini, obavljana je denacionalizacija, deportovanje stanovništva u logore i okrutna masovna i pojedinačna ubistva koja su nazivana zverstvima. Srbi su grobove posejali po čitavom svetu, najviše u Evropi - objašnjava Pavlović.

I iako je 1. novembra 1918. Prva srpska armija pod komandom vojvode Petra Bojovića slavodobitno ušla u Beograd, zaustavljanja nije bilo.

- Srpska vojska je te 1918. prešla vekovne granice koje su delile i danas u jednom delu dele srpski narod, na Drini, Dunavu i Savi. Na pozive potlačenog naroda iz Dalmacije i Hrvatske, srpska vojska je izbila na Karavanke, došla do Pečuja, ušla u Temišvar... Čak su prestolonaslednik Aleksandar i francuski general Depere razrađivali planove da srpska i francuska vojska zajedno preko Mađarske i Austrije dođu do Nemačke. Primirje je omelo ove planove - naglašava prof. Pavlović.

- Nova država Kraljevina SHS stvorila je novi državni okvir za koga su Srbi po refleksu borbe za državu i njene granice nastavili da se bore sa onima za koje su verovali da su im braća i da su u suštini isti narod. Ta zemlja, koja je postojala nešto više od dve decenije, srušena je udarom spolja. Titova Jugoslavija, uslovno rečeno, razbijena je pre svega iznutra, potpomognuta sa strane. U svakom slučaju, kad je srušena i prva i druga Jugoslavija, i kraljevina i socijalistička federacija, najveću cenu platio je srpski narod - kaže prof. Pavlović.

I danas, više od stoleća posle, krv i rat odnose živote. Podsećanje na dan kad je zaustavljeno krvoproliće te 1918. podseća nas, kako veli i prof. Pavlović, da je i danas preko potreban mir.

- Mir se gradi, mir se čuva, za mir se bori, ne vojno nego diplomatijom, javnim mnjenjem i na druge načine. Svi ratovi u istoriji, a posebno veliki ratovi, kao Prvi i Drugi, koji su započeli u Evropi i od zapadnih evropskih država, velika su opomena. No, uvek ratuju političke i vojne elite, strada vojnik i civil, a svi manje ili više pate - zaključuje prof. Pavlović.

Kurir.rs/Jelena S. Spasić